УТАКМИЦЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ (13): Хајдуку Куп, Борцу Европа

Иако је због "поштења" Динама (договорили утакмицу са Вардаром 2:2), Борац морао да напусти Прву лигу Југославије, у клубу то нису схватили као смак свијета, одмах по испадању јасно и гласно су рекли: експресно се враћамо у елиту. Бањолучани су успјешно војевали друголигашке битке, рушили су препреку за препреком, крчећи себи пут ка старом фудбалском друштву, а у Купу маршала Тита били су "хит", знали су само за успјехе.

Када је жријеб одлучио да се у шеснаестини финала у Београду састану Црвена звезда и Борац, многи су били убијеђени да је то и опроштај од Купа. Догодило се велико изненађење. Борац је, предвођен генијалним Абидом Ковачевићем, на "Маракани" декласирао ривала, савладао га чак са 4:1. Била је то сензација, прва фудбалска вијест, која је као атомска бомба одјекнула цијелом Југославијом. Касније су пред Бањолучанима пали Сарајево, Олимпија, а након тријумфа над Жељезничарем први пут у својој историји пласирали су се у финале Купа маршала Тита. Тамо их је чекао бранилац трофеја – сплитски Хајдук!

"Били" су дрмали југо-фудбалом. У сезони 1973/74. освојили су дуплу круну, а у екипи су били све сами репрезентативци: Мешковић, Буљан, Жунгул, Мужинић, Облак, Јерковић, Шурјак... Са клупе их је предводио један од најбољих тренера Томислав Ивић.

На папиру, Хајдук је важио за апсолутног фаворита, али на терену се то баш није дало примијетити. Почело је уобичајено, као и многе друге важне утакмице, тактичким надмудривањем тренера, "ратовало" се углавном на средини терена.

Сплићани су први пут озбиљније угрозили противнички гол на истеку десетог минута. Са десне стране Облак је центрирао, створила се гужва у шеснаестерцу, а најприсебнији је био Јантољак, који је покупио лопту. Нешто касније нови налет "билих": корнер је извео Шурјак, Жунгул је измакао пажњи противничких фудбалера и шутирао главом, из повољне позиције, поред гола.

Гол! Минут 39. Хајдук води са 1:0.

На лијевој страни до тада непримјетни Шурјак, којег је потпуно "искључио" из игре бек Вукеља, лопту је додао до Јерковића. Док се Видачак двоумио да ли да нападне капитена "билих", услиједио је његов центаршут. Лопта је ишла право на главу усамљеног (!) Бољата, на којег су Бањолучани потпуно заборавили. У том тренутку са гол-линије кренуо је Јантољак, учинио је то касно, Бољат, најнижи фудбалер на утакмици, захватио је лопту главом и погодио доњи десни угао Борчевог гола.

У наставку су Крајишници, свјесни да више немају шта да изгубе, кренули одлучније, али и опасније ка голу ривала. Два продора борчеваца, прво преко Ковачевића, а потом Смилеског, створила су пометњу у одбрани "билих", али након њихових центаршутева ништа се није промијенило што се тиче резултата. Међутим, био је то наговјештај да ће Сплићани бити на грдним мукама како би сачували минималну, али вриједну предност. У 65. минуту опет гужва пред голом Мешковића. Ковачевић се на лијевој страни поиграо са Куртелом, ослободивши га се мајсторским дриблингом, а потом центрирао. Стамени Брњац, који је из одбране прешао у напад, спустио је лопту до Марјановића, који је, удаљен пет-шест метара од гола, био неодлучан, па је у посљедњи час Рожић отклонио опасност испред своје мреже.

У 72. минуту Ковачевић се као "Олимпик експрес" стуштио према голу, остављајући иза себе Рожића, Бољата и Буљана, а вјештом варком избјегао је и уклизавање Лукетина. Остао је на ногама и у посједу лопте. Већ је био закорачио у срце казненог простора, а испред њега се налазио једино голман Хајдука Мешковић. Очекивао се само ударац и – гол. А онда је, на запрепашћење и чуђење свих на стадиону, судија Ћајић прекинуо игру и досудио фаул (!) Ковачевића. Стадион се проломио од звиждука, ником није било јасно зашто је прекинуо ову сјајну акцију плавокосог нападача Борца и тако свесрдно и обилато помогао Сплићанима. Била је то још једна од његовох чудних одлука, а било их је доста у овом сусрету, у којем је јасно желио да стави до знања Крајишницима да се у овом дуелу не могу надати успјеху.

До краја утакмице још двије прилике за Борац. У 84. минуту са лијеве стране услиједио је центаршут Ковачевића. Омалени Марјановић је крај високих играча Хајдука захватио лопту главом, а она је прошла тик поред стативе.

А онда, у 85. минуту шанса утакмице: створила се гужва у казненом простору. "Резервиста" Ивановић је послије центаршута био на правом мјесту, лопта је прелетјела играче Хајдука, а он је са неких десет метара шутирао главом. И док је голман Мешковић остао на средини гола "укочен" и немоћан, лопта је кренула ка небрањеној мрежи и на свом путу у леђа погодила омаленог нападача Борца Смилеског, који је "спријечио" свој тим да изједначи резултат, који је, по свему оном што је пружио у овом дуелу, и заслужио. Али, срећа је овог пута била велики савезник Буљана и другова.

Тако је Хајдук славио са 1:0, одбранио сребрни пехар, а бањолучком Борцу је као утјеха остало то што ће први пут у својој историји заиграти у једном од европских фудбалских такмичења.

На путу до финала Борац је прво декласирао у Београду Црвену звезду, побиједио је са 4:1 (Кресо, Ковачевић два и Цетина), потом су на Градском стадиону, послије 120 минута игре без голова са Сарајевом, о побједнику одлучили пенали, било је 4:2 (Ћулафић, Смилески, Видачак и Јантољак, који је поред постигнутог гола одбранио и два пенала). У четвртфиналу Борац је елиминисао Олимпију. У регуларном дијелу било је 1:1, након продужетака 2:2 (Лазић и Брњац), да би се опет Бањолучанима срећа осмијехнула у фудбалском рулету – пеналима. Славили су са 7:6 (Ћулафић, Смилески, Видачак, Јантољак, поново зауставио два ударца са 11 метара, и Лазић). Бањолучани су пред својим навијачима у полуфиналу савладали Жељезничар са 2:1 (Кресо и Брњац) и као друголигаши се пласирали у финале Купа маршала Тита.

Ћајић нас оштетио

Капитен Борца Абид Ковачевић био је разочаран, баш као и сви у Борцу, суђењем Ћајића.

- Када сам ушао у шеснаестерац, противнички играч је клизајућим стартом покушао да ме заустави. У томе, међутим, није успио. Нашао сам се у позицији за коју се сматра да је моја специјалност и из које сам обично тресао противничке мреже. Али, тада се огласио судија Ћајић, досудио је прекршај од мене. Ни самом мени, а вјерујем ни свима који су били на стадиону, није било јасно због чега. Том својом одлуком нас је оштетио јер је био на страни Хајдука. Ипак, показали смо пред бројним ТВ аудиторијумом да имамо добру екипу, да смо играма у Купу показали да смо незаслужено испали из елите, да нам је тамо мјесто – истакао је Ковачевић.

Жалићемо читав живот

Џевад Кресо, везиста Борца, о утакмици са Хајдуком каже:

- Док живим, никад нећу прежалити што нисмо славили у финалу Купа. У најмању руку фаворизованом Хајдуку смо били равноправан ривал. Да смо имали мало више храбрости, да смо више вјеровали у себе, докопали бисмо се великог сребрног пехара. Наивно смо примили гол, најнижи играч утакмице нам је главом затресао мрежу крај наших високих играча Видачка, Брњца, Цетине... Нисмо имали ни среће, није нам била савезник јер је након шута Ивановића голман Мешковић био савладан, али на путу ка празној противничкој мрежи испријечило се тијело нашег Смилеског. Штета, баш штета. Читав живот ћемо жалити за оваквом приликом, ово је могла да буде круна једне одличне генерације Борца. Али... Суђење је, опет, посебна прича. Ћајић је баш био наклоњен Сплићанима, а она његова одлука да прекине атак Ковачевића је заиста чудна и смијешна.

29. новембар 1974. године

ХАЈДУК – БОРАЦ 1:0 (1:0)

стријелац: Бољат у 39. минуту, стадион: ЈНА, гледалаца: 20.000, судија: Ћајић (Београд).

ХАЈДУК: Мешковић, Куртела (Дупланчић), Бољат, Лукетин, Буљан, Рожић, Жунгул, Мужинић, Облак, Јерковић, Шурјак.

БОРАЦ: Јантољак, Вукеља, Кушмић, Видачак, Брњац, Кресо, Јурковић (Лазић), Смилески, Цетина (Ивановић), Марјановић, Ковачевић. Тренер: Борис Маровић.

(одломак из књиге "Утакмице које се памте", аутори: Зоран Калинић и Жељко Тица, април 2014.)