Времеплов

На данашњи дан, прије 17 година, 13. октобра 1998. године, у препуној дворани Борик, кошаркаши тадашњег Борац Нектара су забиљежили прву побједу у групној фази неког европског такмичења у клупској историји. Те јесење вечери у бањалучком храму спорта оружје је положио италијански Дукато из Сијене, којег су "црвено-плави" пред скоро 5000 гледалаца савладали резултатом 55:52.

Пуче "петарда", као од шале, на Градском стадиону. Борац је нокаутирао мостарски Зрињски, једног од кандидата за треће мјесто, које води у Европу, али и наставио свој успјешан прољећни низ јер су у четири првенствена кола освојили чак десет бодова. Тако су Бањолучани са седме позиције, на којој су зимовали, скочили на трећу и, с обзиром на игре које пружају, али и квалитет тима, на најбољем су путу да и четврти пут, узастопно, заиграју на међународној сцени.

"Све док Врбас Бањалуком тече, Борац, Борац, Борац живјеће, Црвено-плава то је наша боја, Борац, Борац, то је љубав моја..." Одјекивала је пјесма Градским стадионом послије слављеничког ремија (2:2) са требињским Леотаром. Бањолучки премијерлигаш је, и званично, промовисан у новог шампиона БиХ, у години када је прослављао свој 85. рођендан, који је, ето, "украсио" толико дуго чеканим трофејом.

"Борац шампион! Борац шампион! Борац шампион!" Одјекивало се сарајевском "Грбавицом". Борац је, у дербију кола, али и првенства, побиједио Жељезничар са 1:0, голом Ступара, па је коло прије краја фудбалске трке и званично "овјерио" шампионски ловор. Вјерни навијачи Бањолучана, популарни "лешинари", њих око двије стотине, а као да их је било неколико хиљада, током цијелог сусрета бодрили су своје љубимце. По завршетку меча пјесмом и скандирањем почели су да славе освајање прве шампионске титуле у Премијер лиги БиХ.