Фудбалска традиција постоји да се руши. Борац је срушио једну дугу и неугодну. Побиједио је, голом Душка Стајића, Сарајево на Олимпијском стадиону "Асим Ферхатовић - Хасе". Никад до сада, не само у премијерлигашким окршајима, него и оним играним у бившој Југославији, Бањолучани нису успјели да тријумфују у Сарајеву, а сада је и том неславном рекорду и традицији дошао крај.

Златни гол постигнут је рано, већ у седмом минуту. Станчески је на лијевој страни преварио двојицу домаћих фудбалера и убацио лопту на другу стативу, најприсебнији је био Стајић, који је, не чекајући да она падне на земљу, из прве погодио супротан угао Хамзићевог голa и уписао се у Борчеву клупску историју јер је својим поготком прекинуо дуг и неугодан фудбалски пост. Занимљиво је истаћи да је Стајић раније носио бордо дрес, а сада је пресудио својим бившим клупским друговима.

Срећа се у трећем минуту обилато осмјехнула гостима јер се страховит шут Хамзагића из слободног ударца са тридесет метара зауставио на пречки гола Бањолучана.

У 11. минуту судије су измислиле пенал за домаћина. Корнер са десне стране извео је Шћепановић, неко од играча Сарајева захватио је лопту главом, она је погодила Тривуновића у тијело, а не у руку. Главни судија Живковић је на изненађење многих гледалаца на стадиону, али и оних крај малих екрана, тек на интервенцију свог помоћника показао на бијелу тачку.

И, дилеме нема, а потврдио је то и ТВ снимак, била је то погрешна одлука. Сви покушаји гостујућих фудбалера да убиједе судију да није било ни говора о једанаестерцу остали су узалудни. Лопту је на бијелу тачку намјестио Арсенијевић. Услиједио је јак ударац, Авдукић је кренуо на праву страну, али је лопта погодила пречку и одбила се у гол-аут.

До краја првог полувремена покушао је Торлак ударцем из даљине да изненади Авдукића, лопта је фијукнула поред стативе, док је Јаховић са пет метара био непрецизан.

Напад Сарајева у другом полувремену појачао је опасни Авдић, али ни то није помогло домаћину. Одбрана Борца све налете Сарајлија успјешно је зауставила, да би гости из контри знали да опасно запријете голу домаћина. Из једног контранапада прилику да повећа вођство свога тима имао је Вукеља, али је траљаво шутирао, тачно по средини гола, право у руке Хамзића.

У 63. минуту Којашевић је упутио центаршут, Авдић је покушао главом, али је замало био непрецизан. Исти играч био је у прилици у 76. минуту, али му је лопта побјегла.

До краја су сва настојања Сарајлија да дођу бар до бода остала узалудна, Бањолучани су издржали све те притиске, стигли до вриједне побједе и три бода, са којима су замијенили мјесто са данашњим ривалом на челу табеле Премијер лиге БиХ.

Инцидент на трибинама

Навијачи Борца, популарни Лешинари, стигли су на дерби у 35. минуту утакмице, а већ средином другог дијела морали су да напусте трибине стадиона "Асим Ферхатовић - Хасе". Одласку је претходио инцидент са радницима обезбјеђења, који су од симпатизера "црвено-плавих" жељели да одузму један транспарент. Борчеви навијачи им то нису дозволили, па је дошло до инцидента, током којег је повријеђено седам гостујућих навијача.

- Инцидент су изазвали домаћи редари, који су се понијели непрофесионално и некоректно. Спорни транспарент је прегледала полиција на улазу и дозволила је да се унесе на трибине. Ми се, за разлику од Сарајлија, другачије понашамо на Градском стадиону. Не знам колико би нас казнили да се нешто овако догодило у Бањој Луци – рекао је Радмило Шиповац, директор Борца.

Није био пенал

Капитен Борца Вуле Тривуновић био је категоричан:

- Ма, нема говора о једанаестерцу. Лопта ме је погодила у леђа, а не у руку. Све се јасно види на ТВ снимку. Ипак, не могу се отети утиску да су судије жељеле да нас оштете, али, ето, није им пошло за руком. Надам се да ће сносити посљедице због тога.

Памтићу овај гол

Душко Стајић одлучио је дерби, али и срушио једну неугодну традицију.

- Срећни смо због три бода и што смо коначно, послије дуго, дуго година, успјели да побиједимо Сарајево. Сигурно ћу увијек памтити овај погодак јер је то први тријумф Борца на овом стадиону. Мислим да смо заслужено стигли до минималног успјеха, мада не могу да се отмем утиску да смо у финишу меча могли да постигнемо бар још један гол. Резултат и бодови се памте и пишу, а игра се заборавља. Нисмо блистали, али најважније је да су бодови и побједа још слађи јер смо преузели лидерску позицију.

12. септембар 2010. године

САРАЈЕВО – БОРАЦ 0:1 (0:1)

стријелац: Стајић у 7. минуту, стадион: Кошево, гледалаца: 7 000, судија: Анто Живковић (Орашје), помоћници: Далибор Драшковић (Источно Сарајево) и Зикрија Пашалић (Зеница), делегат: Крешимир Чавар (Широки Бријег), жути картони: Авдић, Гутић (Сарајево), Тривуновић, Сакан, Распудић (Борац).

САРАЈЕВО: Хамзић, Арсенијевић, Тодоровић, Џакмић (од 65. Ихтијаревић), Гутић, Торлак, Хамзагић, К. Ханџић (од 46. Авдић), Шћепановић (од 73. Суљић), Којашевић, Јаховић.

БОРАЦ: Авдукић, Ћорић, Ступар, Пузигаћа, Вукеља (од 68. Муминовић), Распудић, Срећо (од 56. Петрић), Сакан, Тривуновић, Стајић (од 80. Николић), Станчески. Тренер: Владо Јагодић.

(одломак из књиге "Утакмице које се памте", аутори: Зоран Калинић и Жељко Тица, април 2014.)