УТАКМИЦЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ (35): Шампионска круна за рођендан

"Све док Врбас Бањалуком тече, Борац, Борац, Борац живјеће, Црвено-плава то је наша боја, Борац, Борац, то је љубав моја..." Одјекивала је пјесма Градским стадионом послије слављеничког ремија (2:2) са требињским Леотаром. Бањолучки премијерлигаш је, и званично, промовисан у новог шампиона БиХ, у години када је прослављао свој 85. рођендан, који је, ето, "украсио" толико дуго чеканим трофејом.

Фудбалери Борца Жарић, Распудић, Малетић, Стакић, Крунић, Микић, Граховац, Николић, Ступар, Петрић..., један за другим, пењали су се уз степенице ка свечаној ложи, гдје им је Јасмин Баковић, секретар ФС БиХ, уручивао шампионске медаље, а честитке су примали од Ивице Осима, предсједника Комитета за нормализацију ФС БиХ, Игора Радојичића, предсједника Народне скупштине Републике Српске, Наде Тешановић, министра за породицу, омладину и спорт Републике Српске, Жељка Копање, члана клупске управе. А кад је Ивица Осим предао велики пехар капитенима Борца Драшку Жарићу и Борису Распудићу, а они га подигли у ваздух, настало је велико, неописиво фудбалско славље. Наравно, услиједио је шампионски ватромет, конфете су полетјеле у ваздух, фудбалери су радост прво подијелили са својим вјерним навијачима, који су ушли на терен, у њиховим рукама нашао се велики пехар. Ишао је од руке до руке, отворен је шампањац, пило се из шампионског пехара, а читав стадион је непрестано пјевао:

"Све док Врбас Бањалуком тече,

Борац, Борац, Борац живјеће,

Крајином цијелом нек се пјесма чује,

Борац, Борац, нека одјекује... "

Градски стадион био је у свечаном, шампионском руху. Дошло је око 6000 гледалаца, многи од њих носили су неки од клупских сувенира, све је било у знаку црвено-плаве Борчеве боје. Када је Жељко Каралић, члан групе "Медени мјесец", запјевао Борчеву химну (која је још давне 1994. године почела да се изводи), уз њега је пјевао цијели стадион. Атмосфера је била величанствена. Навијачи, популарни "лешинари", са свог мјеста на истоку, свих деведесет минута утакмице нису престајали са пјесмом, здушно су бодрили своје љубимце, а пратили су их и они са западне трибине.

У једној слављеничкој атмосфери одигран је сусрет, који је, ипак, био у другом плану. Домаћини су повели у шестом минуту, када је Малетић упутио центаршут са лијеве стране, а крај поспане одбране одбране Леотара Николић, најбољи стријелац Бањолучана, са пет метара захватио лопту главом и матирао немоћног Миленковића.

Гости су изједначили у 36. минуту: када је Вучинић послао једну дубинску лопту, штоперска линија Борца није добро реаговала, али јесте Марјановић, који ју је гурнуо испод Авдукића.

Требињци до резултатске предности долазе у 63. минуту, када је Врањешевић, послије корнера, са пет метара главом по други пут приморао голмана Авдукића на нову капитулацију. До ремија (2:2) домаћини су дошли само два минута касније из пенала. Сигуран реализатор са 11 метара био је Малетић.

Када је судија Станкић одсвирао крај утакмице, настало је велико славље. Навијачи су утрчали на терен, на поклон су од својих љубимца добили и дресове, послије подјеле медаља и пехара, заједнички су носили транспарент на којем је писало "Титула за Бојана", у знак сјећања на прерано преминулог бившег голмана Борца Бојана Милошевића.

Са Градског стадиона слављеничка атмосфера се пренијела у центар града, на Трг Крајине. Трофеје које су освојили ове сезоне заједно су славили фудбалери и рукометаши Борца, рукометашице и атлетичарке Борца. Све су уљепшали бањолучки трубачи и тамбураши, Маја Татић и група "Балкан експрес".

Била је то величанствена спортска ноћ. Пило се, пјевало, горјело је небо од ватромета изнад Бањалуке.

Са Трга су фудбалери Борца, стручни штаб и клупско руководство отишли у ресторан "Алас", па онда у Соколски дом. Тамо се прва шампионска титула славила читаву ноћ...

Владо, остани!

Тренер Борца Владо Јагодић, који је дао огроман допринос освајању титуле, није због обавеза према младој репрезентацији БиХ присуствовао шампионској прослави. Навијачи га нису заборавили, често је Градским стадионом одјекивало:

- Владо Јагодић! Владо Јагодић! Владо, остани! Владо, остани!

Николић први стријелац

Стево Николић, нападач Борца, први је стријелац тима. Он је у минулом шампионату постигао десет голова на 26 утакмица. Даље слиједе: Малетић 6, Стајић 3, Вукеља, Пузигаћа, Крунић, Видаковић, Вељовић по 2, Микић, Станчески, Тривуновић, Срећо, Граховац, Распудић, Ступар по један, док је играч Широког Бријега Ренато постигао аутогол.

Пут до трона

1. коло: Борац – Широки Бријег 2:3, 2. коло: Дрина – Борац 0:2, 3. коло: Борац – Вележ 1:1, 4. коло: Челик – Борац 0:1, 5. коло: Борац – Славија 4:1, 6. коло: Сарајево – Борац 0:1, 7. коло: Борац – Зрињски 2:0, 8. коло: Будућност – Борац 0:1, 9. коло: Борац – Слобода 2:0, 10. коло: Борац – Рудар Приједор 0:0, 11. коло: Олимпик – Борац 0:0, 12. коло: Борац – Звијезда 1:0, 13. коло: Травник – Борац 1:2, 14. коло: Борац – Жљезничар 1:0, 15. коло: Леотар – Борац 2:1, 16. коло: Широки Бријег – Борац 1:2, 17. коло: Борац – Дрина 1:0, 18. коло: Вележ – Борац 0:0, 19. коло: Борац – Челик 1:0, 20. коло: Славија – Борац 0:0, 21. коло: Борац – Сарајево 2:0, 22. коло: Зрињски – Борац 0:0, 23. коло: Борац – Будућност 2:1, 24. коло: Слобода – Борац 1:0, 25. коло: Рудар Приједор – Борац 0:1, 26. коло: Борац – Олимпик 2:1, 27. коло: Звијезда – Борац 1:0, 28. коло: Борац – Травник 2:0, 29. коло: Жељезничар – Борац 0:1, 30. коло: Борац – Леотар 2:2.

Шампиони

Прву титулу шампиона за Борац су освојили: Асмир Авдукић, Борис Распудић, Дарко Малетић, Стево Николић, Душко Стајић, Борислав Микић, Срђан Граховац, Милан Ступар, Леонид Ћорић, Вуле Тривуновић, Бранислав Крунић, Драгослав Стакић, Немања Видаковић, Перица Станчески, Бојан Петрић, Раде Вељовић, Дражен Међедовић, Бојан Пузигаћа, Немања Дамјановић, Душко Сакан, Љубиша Вукеља, Драшко Жарић, Милан Муминовић, Милан Срећо, Вукашин Беновић, Синиша Дујаковић, Синиша Марчетић, Немања Продановић, Никола Лубурић, Александар Петровић, Оливер Јандрић, Марко Максимовић и Петар Кунић. Тренер је био Владо Јагодић, помоћници Слободан Старчевић, Милорад Билбија и Радован Гајић, директор Радмило Шиповац, спортски директор Дарко Љубојевић, предсједник Срђан Шупут.

29. мај 2011. године

стријелци: Николић у 6, Малетић у 65. минуту (из пенала) за Борац, а Марјановић у 36. и Врањешевић у 63. минуту за Леотар, стадион: Градски, гледалаца: 5500, судија: Предраг Станкић (Бијељина), жути картони: Шараба, Вучинић, Мандић (Леотар).

БОРАЦ: Авдукић, Петрић, Ступар, Николић, Граховац (од 46. Жарић), Распудић (од 63. Међедовић), Микић, Стакић, Вељовић, Малетић (од 79. Стајић), Крунић. Тренер: Владо Јагодић.

ЛЕОТАР: Миленковић, Вучинић, Тодоровић (од 70. Комненић), Чорлија, Шараба, Андрић, Мандић (од 73. Прело), Кујунџић, Бонџић (од 68. Бошковић), Марјановић, Врањешевић.

(одломак из књиге "Утакмице које се памте", аутори: Зоран Калинић и Жељко Тица, април 2014.)