"Борац шампион! Борац шампион! Борац шампион!" Одјекивало се сарајевском "Грбавицом". Борац је, у дербију кола, али и првенства, побиједио Жељезничар са 1:0, голом Ступара, па је коло прије краја фудбалске трке и званично "овјерио" шампионски ловор. Вјерни навијачи Бањолучана, популарни "лешинари", њих око двије стотине, а као да их је било неколико хиљада, током цијелог сусрета бодрили су своје љубимце. По завршетку меча пјесмом и скандирањем почели су да славе освајање прве шампионске титуле у Премијер лиги БиХ.

И док су се они на трибинама радовали, грлили, скакали, пјевали, испод ње били су фудбалери Борца, заједно са стручним штабом, клупским руководством, сви су носили мајице на којима је писало "Борац шампион". Заједничкој радости навијача и фудбалера због толико дуго прижељкиване титуле није било краја. У рукама голмана Синише Марчетића нашао се и побједнички шампањац, прво је почело прскање, а онда су редом наздрављали нови фудбалски владари Марчетић, Крунић, Малетић, Авдукић, Ступар, Граховац, Стајић...

Нису заборавили "лешинари" да пецну ривала са "Грбавице". За њега и његове навијаче истакли су велики транспарент на којем је писало:

- "Честитамо, вицешампиони!"

Мора се, међутим, истаћи лијеп гест домаће публике, по истеку деведесет минута, бањолучке побједнике и нове шампионе аплаузима су испратили са терена. Била је то награда за све оне који црвени дрес носе у срцу, потез Сарајлија достојан је награде за фер-плеј јер су искрено, спортски, признали да је Борац у овом тренутку бољи и квалитетнији тим од Жељезничара.

Стадион "Грбавица" постао је срећан за Бањолучане, то је мјесто гдје борчевци освајају трофеје. Прошле године Борац је у реванш утакмици Купа БиХ са Жељезничарем играо неријешено (2:2) и тако у своје витрине донио свој први трофеј, а, ево, годину фана касније побједом на "Грбавици" стигао је и до своје премијерне шампионске круне.

Што се тиче саме утакмице, она ће се по ономе што је приказано у 90 минута веома брзо заборавити. Није то био меч на нивоу дербија, на нивоу двије најбоље екипе у Премијер лиги. Важност је била велика, фудбалерима Жељезничара је одговарао само тријумф, како би ухватили посљедњи воз у борби за титулу јер би Борцу пришли на само два бода и чекали њихов евентуални кикс код куће у посљедњем колу. На другој страни, Бањолучанима је у "игри" био и реми, тактички су одлично одговорили ривалу, више су се оријентисали на своју одбрану, али, исто тако, чекали су свој тренутак да узврате из контре, да "ударе" противнику побједнички печат.

То су дочекали у 64. минуту, Борац је постигао гол, било је то златно фудбалско дјело Милана Ступара.

Како је дошло до тренутка одлуке? На десној страни лопту је прихватио Малетић и кренуо са њом према шеснаестерцу, гдје га је оборио један фудбалер Жељезничара. Све је то пратио бек гостију Ступар, који је прихватио лопту и као тане ушао у противнички казнени простор. Иако му је голман Шехић кренуо у сусрет, Ступар га је у стилу великих фудбалских мајстора заобишао, а онда са три метра искоса послао лопту у мрежу. Био је то златни гол, којим је обезбиједио мјесто у клупским аналима.

Послије њега домаћини су потпуно пали, гости били све сигурнији, нестрпљиво чекајући да судија Параџик одсвира крај утакмице. А кад се то догодило, настало је неописиво славље. Фудбалери Борца полетјели су један другом у загрљај, услиједиле су честитке, пољупци, на рукама играча нашли су се директор клуба Радмило Шиповац и тренер Владо Јагодић, а сви заједно отишли су да подијеле радост са својим симпатизерима, који су им узвратили скандирањем:

"Титула је наша! Титула је наша! Борац шампион! Борац шампион!"

У аутобусу, при повратку у Бањалуку, прослављао се велики тријумф. Шампањац је текао потоцима, али ни пјесме није недостајало. Непрестано је одјекивало:

- "Ми смо шампиони! Ми смо шампиони!", али и "Ником није љепше нег' је нам', само да је овако сваки дан".

Кад су у глуво доба ноћи стигли на Градски стадион, сви у експедицији Борца били су изненађени дочеком. Неколико стотина "лешинара" дочекало је своје љубимце, нове фудбалске шампионе. Пјесма се орила, упаљене су бакље, славила се прва шампионска титула до јутарњих часова.

Оно право славље тек је предстојало за седам дана. На Градски стадион и шампионску промоцију стиже стари ривал, још из оних југо-друголигашких дана, требињски Леотар.

Доказали да смо најбољи

Милан Ступар, фудбалер Борца, каже:

- Пресрећан сам што смо управо мојим голом овјерили шампионску титулу, коју сјмо толико дуго чекали, којој смо све подредили у овогодишњем првенству. Посебно ми је драго јер смо шампионски пехар наслиједили од Жељезничара и то на његовој "Грбавици". Они су нам били једини прави ривал за титулу, али баш у међусобном дуелу, баш на њиховом терену смо показали и доказали да смо бољи и квалитетнији тим, да је пехар дошао у праве руке. Ово је најљепши поклон нашим вјерним навијачима, клупском руководству, грађанима Бањалуке, Републике Српске, али и награда нама играчима јер смо из кола у коло вјеровали да нам титула не може измаћи, што се на крају и остварило. Саиграчи ми кажу да сам овим голом ушао у клупску историју, драго ми је због тога.

Само четири пораза

У сезони у којој су освојили титулу фудбалери Борца остварили су 19 побједа, седам утакмица играли су неријешено, а доживјели су само четири пораза. Сакупили су 64 бода, уз гол-разлику 37:15. На гостујућим теренима изабраници требера Владе Јагодића су такође на врху. У 15 утакмица биланс им је: осам тријумфа, четири пута су играли неријешено, а доживјели су само три пораза. Као домаћини у 15 мечева нанизали су 11 побједа, два пута су играли неријешено, а само једном су напустили Градски стадион погнуте главе, и то на отварању сезоне, када их је савладао Широки Бријег. У шампионској сезони ниједан фудбалер Борца није зарадио црвени картон, али су зато чак 67 пута "пожутјели".

22. мај 2011. године

ЖЕЉЕЗНИЧАР – БОРАЦ 0:1 (0:0)

стријелац: Ступар у 64. минуту, стадион: "Грбавица", гледалаца: 3000, судија: Горан Параџик (Љубушки), жути картони: Бешлија, Сврака, Поповић, Марковић (Жељезничар), Распудић, Видаковић (Борац).

ЖЕЉЕЗНИЧАР: Шехић, Марковић, Станић (од 78. Николић), Василић, Ниема, Ћулум (од 70. Радовановић), Сврака, Вишћа, Зеба, Поповић, Бешлија (од 57. Јамак).

БОРАЦ: Авдукић, Петрић, Ступар (од 80. Дамјановић), Међедовић (од 70. Срећо), Граховац, Распудић, Стајић, Стакић, Вељовић (од 46. Видаковић), Малетић, Крунић. Тренер: Владо Јагодић.

(одломак из књиге "Утакмице које се памте", аутори: Зоран Калинић и Жељко Тица, април 2014.)