Времеплов

Послије пораза у препуном "Пиониру" – 6.000 посматрача – Бањолучани су се могли и требали да испрсе пред сваким поклоником спорта, а поготово пред својим навијачима. Кретање резултата од четвртине до четвртине – 22:19, 19:17, 18:20, 20:18 – или, пак, коначан скор јасно говори на којим и каквим је мукама био прослављени кошаркашки клуб док није сломио отпор гостију из Бање Луке.

Као сав остали нормалан свијет, кошаркаши Борац Нектара нису имали право да дуже уживају у новогодишњем слављу.Обавезе на паркету, односно међу кошевима, "натјерале" су их да, док су други увелико празновали, трче, скачу, играју, тренирају и путују! Док је за друге јануар 2003. био испуњен радошћу, слављима, одмором, док се јело и пило до миле воље... Бањолучани су морали од свега да апстинирају, увелико задивећи онима који су имали ко зна колико повластица током првог мјесеца у години.

Плашимо се да ће прва констатација личити на многе претходне! Једноставно, Борац Нектар као да није, у овој сезони, могао без малера, невоље, проблема... Из састава је присилно, због повреде, морао да иступи Феликс Којадиновић. Да ли, питамо се, треба објашњавати какав је то био страшан хендикеп за домаћина? Схвативши да јадиковања не смије да буде, Бањолучани: Вујасиновић, Круз, Благојевић, Алексић и Дамјановић храбро су ушли у окршај са насљедницима некад чувене Југопластике, одлучили су да буду јачи од Сплићана и – невоља.

Чим су успјешно и лако, убједљиво и надмоћно обавили посао са Ливањцима, у заједничкој лиги Српске и ФБиХ, Бањолучани су одмах (у суботу!) посједали у аутобус и по мрклој ноћи стигли у Сарајево, смјестивши се у "Холидеј ин", гдје су сачекали одлазак на утакмицу са Босном, која у Јадранској лиги још није осјетила сласт побједе.