Времеплов

Финале другог Купа Републике Српске за памћење, препричавање и – инфаркт. Послије првог меча у Приједору (завршен, пред 5 000 гледалаца, без побједника, 2:2), у реваншу у Бањој Луци амбијент из снова, на Градском стадиону, по сунчаном, али прохладном децембарском дану, окупило се чак 20 000 гледалаца. Борац је тријумфовао, у узбудљивом финишу, са 3:2 и освојио велики прелазни пехар.

Борац је побједник Митропа купа. Успјех за клупску историју. Бањалучани су се тако нашли у друштву фудбалских великана јер су Средњоевропски (Митропа) куп, најстарије европско такмичење, које се игра од 1927. године, прије њих освајали Милан, Интер, Болоња, Аустрија, Ференцварош, Црвена звезда, Војводина, Челик...

Почело је лијепо: кад се на атлетској стази појавио тренер Динама Јосип Куже, Градским стадионом се проломио аплауз, а са свих страна је одјекивало: "Куже! Куже! Куже!" Била је то награда некадашњем тренеру Борца, под чијом командом је клуб, послије осам година, поново изборио повратак у елитно југо-друштво. Бањолучка публика на најљепши начин, топло, из срца, захвалила је Кужеу за незаборавну фудбалску годину проведену у граду на Врбасу, гдје је стекао велики број поштовалаца и присталица.

Сјајно издање Борца, игра достојна Европе. Борац је, у амбијенту из снова, пред 25.000 гледалаца, у свом другом наступу на међународној европској сцени (први им је био давне 1975. године) савладао руски Металист са 2:0. Могло је бити и много, много убједљивије да су домаћини били спретнији и срећнији пред противничким голом, мада се мора рећи да их је дјелилац (не)правде, Португалац Кореа, оштетио за два чиста једанаестерца.