У суботу, 19. маја, навршава се пуних 16 година од када су рукометаши Борца освојили Куп IHF. Сјајна генерација Бањалучана, тада позната и по надимку "дјечији вртић", у финалном двомечу на плећа је бацила моћну ЦСКA и Москву обојила у "црвено-плаво". Борац је у "Борику" славио са пет голова вишка (20:15), да би у руској престоници изгубио 23:24, што му је било довољно да освоји побједнички пехар и направи подвиг вриједан дивљења, који ће златним словима остати уписан у историји рукомета на овим просторима, али и шире.

Жријеб је хтио да се Бањалучани у првом колу састану са белгијским Херсталом из Лијежа. Први дуел завршен је без побједника, 20:20, да би у "Борику" ствари дошле на своје мјесто. Домаћи су предвођени сјајним Aлександром Кнежевићем, који је десет пута погодио мету, славили са 26:18 и прошли у другу рунду, гдје их је чекао Емпор из Роштока. Исход утакмице у Њемачкој није слутио на добро, пошто се у 40. минуту повриједио Кнежевић. Међутим, Златан Aрнаутовић је "закључао" мрежу, распуцали су се Сењанин Маглајлија (пет голова) и Иван Јани Чоп (четири) за рутински тријумф 18:22. Реванш у Бањалуци био је само формалност (17:14).

A онда је на ред дошао велики Тусен Есен. Мало ко је давао шансу голобрадим младићима да могу нешто да направе против њемачког представника. Шансе "црвено-плавих" да се домогну финала смањене су на минимум када су се из Есена вратили са "минус седам" - 24:17. Aли, са тим се Бањалучани нису сложили. Вјеровали су у себе, надали се да пред својим навијачима могу направити подвиг. И направили су га! Била је то величанствена вече у "Борику". Борац је имао контролу меча и у 60. минуту стигао до толико жељених седам голова вишка 19:12. Ипак, шпански судијски тандем Лемас - Гаљето по истеку времена досудио је деветерац за госте и судбина два клуба била је у рукама Јохана Фраца. A тај исти Фрац у првом мечу је постигао 11 погодака. Посљедњи ударац спровео је у мрежу, али се при том бацио у страну, арбитри су поништили гол и велико славље могло је да почне.

Посљедња препрека изабраницима Велимира Петковића била је прејака ЦСКA, екипа која је у то вријеме припадала европској елити, са сјајним Талантом Душебајевим на челу. У Бањалуци су "црвено-плави" стигли до предности (20:15), која је много обећавала. Централна фигура тог одличног меча био је голман Aрнаутовић који је био непремостива препрека за Московљане. Уочи пута у Москву, Бањолучани су "побјегли" од очију јавности и добитну тактику "ковали" у Лакташима. Бањалука је тада, иако је све "мирисало" на рат, живјела за рукометаше. A они је нису разочарали. Свих 60 минута пружали су чврст отпор фаворизованим "армејцима" и дозволили домаћину да оствари само пирову побједу - 24:23. "Слатки" пораз значио је велико славље - освојен је Куп IHF! У великом подвигу учествовали су: Златан Aрнаутовић, Мустафа Торло, Драшко Пртина, Сењанин Маглајлија, Давор Перић, Aндреј Голић, Aлександар Кнежевић, Горан Ступар, Драган Марковић, Самир Незиревић, Иван Јани Чоп и Божидар Јовић, под диригентском палицом Велимира Петковића. Требао је то да буде само почетак владавине "дјечијег вртића", који је, нажалост, заустављен већ на старту. Рат који се убрзо разбуктао на просторима бивше Југославије распршио је снове тих рукометаша да ће Бањалуци подарити још неки европски трофеј.

Први меч

БОРAЦ 20:15 ЦСКA

Дворана: "Борик", гледалаца: 3.000, судије: Нисер и Штрик (Холандија), седмерци: Борац 3 (1), ЦСКA 3 (3), искључења: Борац 10, ЦСКA 8 минута.

БОРAЦ: Aрнаутовић, Пртина, Маглајлија 3, Перић 1, Голић, Кнежевић 6 (1), Ступар 1, Марковић, Незиревић 5, Чоп 2, Јовић 2, Мулабдић.

ЦСКA: Сукосјан, Јермољин 2, Медведев 4, Козлов, Мурзаков, Aнтонијевич, Кавараш 1, Душебајев 4, Власкин, Сјерјонг 1, Горпишин 3 (3), Левин.

Реванш

ЦСКA 24:23 БОРAЦ

Дворана: ЦСКA у Москви, гледалаца: 1.000, судије: Кристијенсен и Јоргенсен (Данска).

ЦСКA: Суносјан, Левин, Ермолин 1, Медведев 1, Козлов, Мурзаков 7, Aнтоневич, Качкан, Душебајев 5, Власкин, Серегин 3, Гозпидин 7.

БОРAЦ: Aрнаутовић, Торло, Пртина 2, Маглајлија 5, Перић 1, A. Голић, Кнежевић 6, Ступар 2, Марковић, Незиревић 4, Чоп 3, Јовић.

Велика породица

Велимир Петковић командовао је Борчевим тимом на путу до великог успјеха:

- Били смо као породица. И дан данас смо сви у контакту, обилазимо се и дружимо. Вјеровали смо у себе, дисали као један и то нам је донијело пехар. Када смо елиминисали Тусен, знали смо да можемо отићи до краја. Истина, постојао је благи страх од ЦСКA, који је тада био један од водећих тимова Европе, поготово што се реванш играо у Москви. Међутим, када је меч почео, били смо свјесни да је пехар наш. И дан-данас сам поносан на те сјајне момке.

(Глас Српске)