На данашњи дан, прије 28 година, тадашња генерација Фудбалског клуба Борац одиграла је легендарну утакмицу првог кола Купа побједника купова против представника тадашњег Совјетског Савеза Металиста из Харкова, која је на крају завршена резултатом 2:0 за фудбалере у црвено-плавим дресовима. Тог 7. септембра 1988. године фудбалере Борца, који су право учешћа у овом такмичењу стекли након освајања Купа Југославије побједом над Црвеном звездом 11. маја 1988. године, на Градски стадион дошло је да подржи више од 20 000 гледалаца.

На споменути европски пут црвено-плави су кренули без дотадашњег тренера Хусније Фазлића, са којим се стигло до највећег успјеха у клупској историји. Умјесто њега, на тренерску клупу сјео је тада млади и перспективни стручњак Јосип Куже, са којим је наш тим на крају сезоне забиљежио велики успјех пласиравши се у Прву лигу СФРЈ, а чији је члан био све до злокобног рата на простору тадашње Југославије.

Борац је до резултатске предности стигао у смирај првог полувремена, односно у 44. минуту, када је мрежу Металиста затресао Владица Лемић. У казнени простор гостију центрирао је Стојан Малбашић, а најприсебнији у шеснаестерцу тима за Хракова био је споменути Лемић, који је главом постигао гол за ерупцију одушевљења на Градском стадиону.

На исти начин као и прво, тако је завршено и друго полувријеме: голом у посљедњим минутима. У 89. минуту Божур Матејић је извео скраћени корнер, "крвник" београдског тима у финалу Купа Сенад Лупић је на првој стативи само "окрзнуо" лопту, која је на другој стативи стигла до Звонка Липовца, који је, упркос чињеници да је наступао за позицији штопера, у стилу сјајног голгетера шутирао и скоро поцијепао мрежу тима из Харкова.

Нажалост, реванш није био успјешан као први споменути меч. У одсуству Сенада Лупића, као и чињенице да по први пут наступају пред 40 000 гледалаца, те изузетно лошег суђења арбитра Лундгрена из Шведске, Борац је Харков напустио са 4 лопте у својој мрежи. Врхунац лошег дијељења правде на утакмици десио се у 79. минуту, када је Швеђанин, при резултату 2:0, досудио непостојећи једанаестерац за домаће. Услиједила је бура протеста Борчевих фудбалера, али иста није уродила плодом, Лундгрен није промијенио своју скандалозну одлуку. У гол је пенал  претворио Аџујев, примљени гол потпуно је пореметио Кужеове изабранике, који су до краја меча још једном морали да ваде лопту из своје мреже.

Борац се тако, нажалост, неславно опростио од Европе, али се, исто тако, на елиминацији прича није завршила. Послије утакмице услиједила је још гора и теж казнаа. Због инцидената у Харкову клуб са Градског стадиона кажњен је са 35 000 швајцарских франака, голман Антон Јаковљевић суспендован је на осам, а Милорад Билбија на једну утакмицу. Помоћни тренер Ненад Гавриловић добио је забрану од пет година сједења на клупи, а представник клуба Живко Станић своју дужност није могао да обавља у наредне три године.

(борац-спорт)