1989. године Фудбалски клуб Борац је по четврти пут у клупској историји изборио наступ у Првој лиги Југославије. Бањалучани су из елитног друштва испали 1981. године након пораза у Подгорици од Будућности, а на нови пласман у виши ранг чекало се осам година.

У посљедњем друголигашком колу Борцу је за повратак у елиту био потребан било какав  тријумф над екипом зрењанинског Пролетера. Меч на Градском стадиону, на којем се тог поподнева, 18. јуна 1989. године, скупило око 20 000 гледалаца, одлично је почео за изабранике Јосипа Кужеа, који су већ у десетом минуту стигли до резултатске предности голом Беширевића. У 65. минуту Петровић је Зрењанинцима донио изједначење и, испоставиће се касније, поставио коначан резултат, па се морало приступити извођењу једанаестераца, у којем је успјешнији био наш тим.

У првој пенал-серији предност Борцу донио је Беширевић, након чега је голман Јаковљевић зауставио покушај Тељиговића. У другој серији ствари су враћене на почетак: голман гостију Гавриловић одбранио је шут Лемића, а на 1:1 у пеналима изједначио је Бошковић.

Трећа серија почела је голом Матејића, а завршила прецизним ударцем Дубајића; након треће серије удараца са бијеле тачке, резултат је 2:2.

У четвртој серији притиску није подлегао Лупић, савладао је Гавриловића и поново предност вратио на Борчеву страну. Серија је закључена промашајем Николића, након чијег шута је лопта погодила стативу.

Борчеву судбину у својим рукама је држао Шпица: ако матира Гавриловића, Борац након 8 година постаје прволигаш. Међутим, капитен Борца није успио да овјери прволигашку визу: његову намјеру прозрео је Гавриловић и резултат је и даље 3:2 у пеналима.

Остала је још једна шанса да се питање побједника ријеши у петој серији, коју је својим шутем морао да закључи Шарчевић. Било је свима на стадиону више него јасно: уколико једанаестерац не претвори у гол, Борац ће након 8 година поново на Градском стадиону угостити Црвену звезду, Партизан, Динамо, Хајдук, Војводину...

Неколико секунди касније, ерупција одушевљења на Градском стадиону: Антон Јаковљевић је зауставио Шарчевићев шут и црвено-плаве вратио у елитно југословенско друштво!

Тадашњу генерацију Борца чинили су, између осталог, већ споменути јунак Антон Јаковљевић, капитен Дамир Шпица, па Божур Матејић, Сенад Лупић, Владица Лемић, Стојан Малбашић, Алберт Побор, Суад Беширевић, Жељко Бувач, Амир Дургутовић... под тренерском командом Јосипа Кужеа.

(борац-спорт)