Јутрос је у Градишци, послије кратке и тешке болести, у 78. години преминуо Велимир Сомболац, некадашњи фудбалер БСК-а, Борца, Партизана, Ријеке и Оријента, репрезентативац Југославије, освајач златне олимпијске медаље у Риму 1960. године. Обављао је велики број одговорних функција у фудбалу и спорту, био је селектор репрезентације Републике Српске и координатор омладинских селекција ФСРС, једно вријеме и помоћник министра спорта Републике Српске.

Рођен је 27. фебруара 1939. у Доњој Љубији код Приједора гдје му је отац био на служби. На сајту посвећеном репрезентацији Србије за Велимира Сомболца у биографији пише:

- По угледу на старијег брата кренуо фудбалским путевима. Почео у бањалучком БСК-у, а са 17 година прешао у Борац заједно са тренером Ацом Мастелом. Он је те године преузео први тим Борца и са собом из БСК-а повео готово целу јуниорску екипу. Након две године у бањалучком Борцу (1957-59) одлази у београдски Партизан.

Још док је наступао за Борац добио позив за наступ у младој југословенској репрезентацији. У Нишу смо играли са Мађарима а биле су планиране седмодневне припреме. Његови квалитети примећени су од стране фудбалера Партизана који су такође били на припремама. На њихову препоруку у Ниш су дошли водећи људи Партизана и на крају су одлучили да га доведу у Партизан иако је по сопственом признању навијач црвено-белих.

За београдске "црно-беле" наступао до 1965. године и одиграо око 260 утакмица. У тих пет година Партизан је 4 пута био првак Југославије. Тадашњу генерацију чинили су између осталих Шошкић, Галић, Јусуфи...

Добре игре у Партизану примећене су и од стране селектора па је одиграо и 5 мечева за А репрезентацију. Такође је 10 пута облачио дрес младе репрезентације а 5 пута био члан Б селекције Југославије. 1960 године учествовао на Олимпијским играма у Риму када је Југославија освојила златну медаљу.

Након Партизана прелази у љубљанску Олимпију (1965-70) за коју је одиграо преко 120 утакмица. Био је то веома успешан период љубљанских Змајчека. Олимпија је стварала клуб доводећи претежно играче из Србије и Босне. Тих година у екипи су играли: Арсланагић, Капиџић, Смајловић, Шошкић а тренер је био Бранко Елзнер. У Љубљани је одслужио и војни рок.

Након Олимпије једну сезону провео у ријечком Оријенту. После тога пошто није отишао у иностранство одлучио да се врати у Бањалуку и Борац. 1973. године почиње тренерску каријеру у Слоги из Горњих Подградаца. У Слоги се задржао једну годину а онда поново дошао у Борац и био помоћник шефу стручног штаба Борису Маровићу.

1976. године отишао у Козару из Градишке где је самостално три године водио ову екипу у Републичкој лиги Босне и Херцеговине.

Живио је и радио у Градишци. Комеморација поводом смрти Велимира Веље Сомболца биће одржана у Градишци у уторак, 24. маја, а сахрана у 14 часова на Градском гробљу Брестовчина.

(ФС РС)