Нову, 1999. годину наши најбољи кошаркаши су започели како се то од њих и очекивало! Шести пут су освојили Куп Републике Српске. На том не тако дугом и опасном путу лако су, да лакше нису могли, уклањали све препреке, да би у финалу били бољи од домаћина, КК Модрича Добојпутеви.

Финални турнир је одржан 9. и 10. јануара 1999. године у прелијепој дворани у Модричи. Жријеб је одлучио да се у првој утакмици састану Борац Нектар и Леотар, а у другој Модрича Добојпутеви и Младост (Гацко). Док је овај други сусрет одигран (побиједили су домаћини са 86:77 (44:41)), прва утакмица није ни почела, јер се у дворани нису појавили играчи из Требиња, уз образложење да је неколико њих – болесно!? На тај начин Леотар је ударио врућ шамар кошарци и Купу.

У финалу – 10. јануара – све је ријешено још прије истека првих 20 минута и одласка на одмор.

Велики прелазни пехар и пехар у трајно власништво, нашем капитену Зорану Кукићу уручио је Драган Боби Деспотовић, предсједник Кошаркашког савеза РС. За најбољег играча финала проглашен је Милан Смиљанић (Модрича).

Екипама које су учествовале у овој финалној смотри уручене су захвалнице.

1. коло (26. октобар 1998.) БОРАЦ НЕКТАР – МЛАДОСТ (П) 102:37 (49:21)

2. коло (26. новембар 1998.) БОРАЦ НЕКТАР – РАДНИК 83:41 (36:19)

Полуфинална утакмица (9. јануар 1999.) БОРАЦ НЕКТАР – ЛЕОТАР 2:0 (службено)

Финална утакмица (10. јануар 1999.) МОДРИЧА ДОБОЈПУТЕВИ – БОРАЦ НЕКТАР 71:102 (35:58)

(одломак из Годишњака Кошаркашког клуба Борац Нектар, аутор: Лимун Папић, јун 1999.)