Нејмар, Лукаку, Де Геа, Рафаел, Волкот... Граховац, Дујаковић, Кунић, некад Билбија и Галешић. Кад људи погледају ове двије групе имена, сигурно се питају шта их веже јер су "на прву" неспојиве?! Сигурно да им је прва заједничка ствар што се сви баве фудбалом и настоје да од тога зараде новац, те тако обезбиједе себе и своје породице. Такође, сви су млади и талентовани играчи, неки више, неки мање. И ту, нажалост, завршавамо са оним што их веже…

Велика (можда и највећа) разлика између ове двије групе је мјесто рођења јер су неки вишом силом смјештени у средину која не разумије потребу за улагањем у младе, средину која им на све начине онемогућава напредак и кочи их, која је пуна нестручних кадрова који у свему гледају само сопствени интерес, док су они други одрастали у сасвим другачијем окружењу, које разумије потребе младих, подржава их, и на крају крајева схвата да је улагање у њих једино дугорочно исплативо. На несрећу ових других, рођени су у Бањалуци у којој је могућност да се створи квалитетан играч, свјетског калибра, сведена у раван са добитком "седмице" на лоту.

Током претходних година свједоци смо били упропаштавања младих играча, њиховог систематског потискивања у други план, пошто смо се увијек водили филозофијом: "боље и играч из треће лиге Србије (или разних прволигаша вољене нам Српске) него талентован клинац из Бањалуке". Резултат тога је био да су кроз ФК Борац "дефиловали" и на Градском стадиону своје (не)знање показивали разни Ивићи, Вукобратовићи, Декети, Бећаревићи и слични "фудбалски мајстори". Док су ти исти "мајстори" показивали своје вјештине на централном терену Градског стадиона, наши клинци су играли на помоћном терену које се налазио на мјесту садашњег паркинга зграде Владе РС. Исти терен је био у стању за које је и катастрофалан блага ријеч. Највећа срећа и успјех би била завршити тренинг без повреде, а све преко тога би било и више него добро.

И тако су године пролазиле а наши таленти су пропадали, или би у најбољем случају за њих, на вријеме промјенили средину и потражили своју срећу у неком боље окружењу. Све се кретало у том правцу док се једне године опет није појавио клинац који је показао да се у Бањалуци и даље рађају таленти и да им само треба дати простора, а они ће својим трудом да се изборе за мјесто под сунцем. Немања Билбија, млад, брз, креативан, добар техничар. Почео је да улази са клупе, постепено се доказивао, и онда једне сезоне направио бљесак. Решетао је мреже и код куће и на страни. Слободни ударци, контре, волеји, прецизна додавања, дриблинзи... Борац је добио сјајног играча.

На велику жалост свих нас веома брзо је отишао из Бањалуке, прешао у Војводину за тада непознату суму новца (испоставило се за разочаравајућих 100 000 евра - ни до дан данас исплаћених у потпуности). Поново је све утихнуло, у међувремену горе поменути помоћни терен је претворен у паркинг а изграђен је нови, мора се признати бољи али опет не довољно добар. Радило се нешто по питању омладинске школе, највише захваљујући тадашњем тренеру Влади Јагодићу, али без веће подршке клупских структура. И дан данас, свима су поново "пуна уста" приче о младима, како им треба обезбиједити боље услове али све остаје на причи...

За ову сезону смо вјероватно добили Граховца, али је питање када ће опет неки младић да се избори за мјесто под сунцем. Како то да нико од одговорних не може покренути пројекат Борчеве омладинске школе, која ће сваке сезоне да "избацује" два до три добра играча, која могу да нам помогну у борби за Европу, и од којих ћемо на крају зарадити новац продајући их директно у Европу а не преко "великана" из окружења? Нико ме не може убиједити да је новац једини разлог јер ако је то истина, можемо почети са малим корацима, а када дођу боља времена почети са већим улагањима. Па да ли се ико сјетио да Борац једном у пола године или години организује кампове по читавој РС на којима ће бити упућен позив свим клинцима да дођу на пробу?! Да ли се ико сјетио да ступи у контакт са надлежнима у ђачком и студентском дому и тако ријеши проблем смјештаја истих, ако већ клуб нема пара да свима плаћа станове? Да ли се ико сјетио да контактира наше бивше играче који имају смисла за скаутинг да нам препоруче таленте из својих средина? Да ли се ико сјетио да се скупе одређени новци и да се тренери из Борчеве школе пошаљу на барем мјесец или два у нпр. Холандију, да виде које су најсавременије методе рада са младима? Много је питања са "да ли" а одговора још нема...

Можда је овај текст превише критички настројен, али је ипак писан у најбољој намјери јер је евидентно да имамо талентовану дјецу којој само треба дати прилику и сигуран сам да ће постићи свјетске успјехе, а самим тим и клубу ће бити боље. Једино тако можемо опстати и надати се да ћемо у неком будућем времену ми бити фаворити против Макабија или неке сличне екипе из Европе.

(аутор: срцеБорца)