У Бањалуку је стигло прољеће! Мирисно као Борчеве побједе. Цвијетни мај прати најбоље, а Борис Распудић је (п)обрао најслађе пупољке. Поготком у Приједору донио је свом клубу три златна бода. Мада, није било лако...

- Драго ми је због нашег тријумфа. Ако се зна да ове сезоне Рудар игра за сваку похвалу и да се нису одрекли европских домета, онда је наша побједа у сриједу утолико и значајнија. Импонују све оне честитке, али најважније је да смо побиједили. Мање је битно ко је био стријелац. Колектив у овом часу је испред свега – каже Распудић.

Минуле су године, а прије њих, смеђокоси коврџави фудбалер је прошао све и свашта. Осјетио патњу живота, босоного ходање по трњу, бацање погледа у сутра, па шта буде. Испало је, ипак, добро...

- Што се тиче моје каријере, могу да будем задовољан, из разлога што нисам имао никакву тежу повреду и што сам био у клубовима у којима сам играо а не сједио на клупи, а то је за играча много битно. Сви знамо како је тешко урадити било шта у фудбалу код нас и да има и неправде и да нема правих услова за тренирање, али ја као појединац сам увијек налазио мотив и поштено тренирао јер волим фудбал и вјерујем да ће се тај труд исплатити. Можда сам могао и нешто више урадити у каријери, односно играти у Европи, а ја сам играо у Азији. Међутим, знамо како је тешко отићи из БиХ и да се многе ствари морају поклопити. Познато је да разни мешетари и менаџери завлаче играче, обећавају – каже Распудић.

Није се дало или се то другачије зове?!

- Да сам имао иоле коректног менаџера, мислим да бих урадио више у каријери и нисам никог имао да ме погура, али нећу да будем похлепан, бар сам осјетио иностранство и надам се да ће ми пасош опет бити потребан. Вјерујем да ће се, послије освајања титуле, другачије гледати на играче јер ово поднебље има талената, али им се не пружа права шанса. Што се тиче моје каријере, имам још година да играм, могу још да напредујем, да радим поштено, да сам чист пред собом јер волим ову професију. Нећу стати на овоме, могу бити и успјешнији – сматра Распудић.

Као и у животу, тако и у фудбалу, срећа је веома важна. Можда ће се она побринути да све буде како треба...

- Можда је један од најтужнијих детаља у мојој каријери када сам прешао из БСК-а у Борац, тада га гледајући као дијелом остварења сна. Рођен сам у Бањалуци и значило ми је да обучем тај дрес и када је требало да идем на припреме, три дана пред полазак у Анталију пукне ми кошчица у стопалу и пропустим припреме. Дакле, послије толико среће што сам потписао уговор, деси ми се малер и много сам био тужан. Обично свакки пораз чини човјека тужним. Издвојио бих пораз од Жељезничара, а онда њихове играрије, које ду допринијеле да Борац напусти Премијер лигу БиХ – присјећа се Распудић.

Свјетлост је, ипак, надвладала сјенке...

- Да, Борац добро гура и све ми се чини да ћемо бити нови шампиони БиХ. Овај клуб, ова генерација, ови тренери, ово клупско руководство, сви заједно смо уложили много да будемо најбољи и најбољи смо! – тврди Распудић.

Бањалуко, кућо моја...

- Најљепши моменат у мојој каријери био је повратак у Бањалуку из Ирана, након три године проведене тамо. У тренуцима док сам потписивао уговор за вољени клуб, срце је лупало као никада до тада. И недавно сам осјећао силну узвишеност, када смо пред крцатим Градским стадионом савладали Сарајево 2:0. Атмосфера је била савршена, никад боља у посљедњих неколико сезона. Тај амбијент, па навијачи, а Борац има најбоље присталице, све је то хтјело да се у мом рођеном граду догоди празник фудбала. Пожелио сам да тај дан траје читаву вјечност – открива Распудић.

Шта ће бити сутра?

- Моји планови за будућност су сада везани за Борац и мисли су окренуте ка Борцу и да се освоји титула, изађе у Европу. Шта ће се десити послије тога, видјећемо. Волио бих да се ситуација финансијски поправи и да се не мора ићи у бијели свијет, зарађивати за хљеб, него играти у свом граду и клуб. По природи сам оптимиста, али у овом случају постајем песимиста. Не вјерујем да ће се ситуација поправити и да ћу моћи солидно да живим послије каријере проведене у домаћем фудбалу. За сада понуда немам јер још није вријеме трансфера, а надам се да ће бити тих позива и понуда. Уколико и мој Борац и ја будемо задовољни, отишао бих у иностранство. Свјестан сам да иза себе остављам родитеље, пријатеље и све драге особе али сам професионалац и предан сам послу, борим се за себе и своју егзистенцију, спреман сам и на "хљеб са седам кора" вани, ако ће се то исплатити. Био сам у Ирану, њихов начин живота је веома тежак. Било која земља у Европи задовољила би моје укусе. Убијеђен сам да то вријеме долази и да ће све бити ускоро познато. Ипка, прво титула са Борцем, па све остало – закључио је Борис Распудић, "радилица" Борца.

У граду на Врбасу мај мирише на успјех и срећу...

(Спортски журнал)