Побједа у Приједору! Можда је довољно само то написати и да нам све буде јасно, али ипак да опишемо посљедњу утакмицу у пар редова. Сви смо прије ове утакмице знали да неће бити лако, прибојавали се евентуалних нерегуларности, а знамо и како је тамо Борац дочекиван свих ових година…

Ипак, почетак утакмице је свима показао да је Борац дошао по три бода и да ове године ништа неће моћи да нас зауставити. У првом полувремену се видјело да наша игра има главу и реп, играли смо колико нам је терен дозвољавао, долазиле су шансе, пролазили су поред гола шутеви Међедовића, Стакића… напетост је расла, и тако се отишло на паузу.

У другом дијелу смо почели са још офанзивнијом игром, наша крила су пробијала, убацивала, али нападачи опет нису радили свој посао. На нашу срећу двије прилике Рудара нису претворене у голове, Џафић је био непрецизан. Ближио се крај утакмице и онда је дошао и 79. минут - комбинација за уџбенике, Стајић-Вељовић-Стајић-Распудић - ГООООЛ! Ерупција на стадиону! Ерупција коју су покренули Бањалучани а било их је много у Приједору тог дана, заиста много, и сви су почели лагано да славе. Јер наш ЛАВ нам је поклонио побједу, заједно са другим играчима. Приједор је био "овјерен", толико жељена три бода су освојена, и то на поштен начин, уз фер суђење, без пенала јер ипак ми смо Борац, и увијек смо побјеђивали и побјеђиваћемо на зеленом терену!

Читав град прича о Борцу, о гостовању у Приједору, возу, стотинама Бањалучана који су дошли у град на Сани да бодре Борац до побједе! Наша предност над ривалима остаје иста, али то не треба да нас брине, ако будемо наставили срцем да играмо, неће моћи да нас зауставе ни много већи тимови од неког Олимпика, Жељезничара, Звијезде...

Тај исти Олимпик нам долази у госте у суботу, и на нама је да одиграмо још једну јаку утакмицу, да освојимо три бода. То неће бити лако, знајући да Олимпик одлично игра у гостима, али овај пут има једна разлика - играју против Борца, а тад више ништа није исто...

Са три бода против Олимпика на корак смо до титуле, која нам треба за Лигу шампиона коју смо некад сањали, а сад је ту, само још пар кола. Посјета на стадиону не смије да изостане, морамо да дођемо у што већем броју, да погурамо фудбалере, да разбијемо Олимпик јер ми немамо "стручњака за извођења пенала" Зајка Зебу, немамо разне Мухареме, Осиме, делегате, судије, и не требају нам јер, поновићу, ми смо БОРАЦ и играли смо увијек поштено, а тако ћемо да освојимо и овај "ћуп", па нек плови...

Субота, Градски стадион, игра Борац! Бањалучанину доста!

Сви на стадион!

(аутор: срцеБорца)