Подијели

Колумна: Формула за успјех

Можда није право вријеме за овај текст јер актуелна ситуација у Фудбалском савезу и пријетња суспензијом нашег клуба из европских такмичења не дозвољавају размишљање на дуже стазе, али ја ћу поћи од претпоставке да се ништа драматично неће догодити следећих недјеља и да нам предстоји још једно европско љето нашег клуба. Како то само моћно звучи када вратимо филм на само двије и по године уназад и сјетимо се рецимо првенствене утакмице са Јединством из Црквине (3:0) пред стотињак гледалаца! Можда је боље да се и не сјећамо тих дана, али тешко из главе излазе трагикомичне ситуације у којима предсједник нашег клуба изјављује како се уопште не разумије у фудбал, како га то не занима и моли да му се нађе замјена.

Након (неплаћених) припрема у Војводини 2009. године наш тадашњи капитен Оливер Јандрић је из свог џепа платио два картона воде, како би играчи некако издржали пут аутобусом до Бањалуке. На првенственим утакмицама у Премијер лиги и Првој лиги Републике Српске нисмо имали никакав семафор и још се сјећамо оних надреалних сцена у којима наши и гостујући играчи свако мало прилазе клупама и показују мјесто на руци гдје би требало да стоји сат!

Једини смо клуб од формирања заједничког такмичења који је себи дозволио да не отпутује на првенствену утакмицу у Српско Сарајево и због тога изгуби утакмицу службеним резултатом и одузимањем још једног бода. Да смо само послали јуниоре, као три дана касније на реванш Купа са ФК Сарајево, не бисмо дали прилику "нашим пријатељима" из Жељезничара да продају утакмицу Жепчу на "Грбавици", нити бисмо дали прилику "нашој браћи" да продају утакмицу Будућности у Угљевику!

Кажу старији људи "у сваком злу има и нешто добро". Ако је нешто добро испало из тих намјештаљки којима је наш клуб послат у нижи ранг, то је да бар више не морамо по Бањалуци слушати приче о Жељезничару као великом клубу јер више то не мисли нико, од вртића до Дома пензионера! Тих пар дана уочи те утакмице сам био бомбардован мишљењима "старијих стручњака" како је Жељезничар велики клуб и како му неће пасти на памет да се упушта у неке приземне игре са којекаквим селендрама, и да се образ стицан генерацијама не продаје за пар хиљада марака! Касније су ми се ти исти извињавали и причали у каквој су заблуди били.

Данас више нема штрајкова, имамо семафор, играчима се исплати све што је обећано, додуше понекад са малим закашњењем, екипа на гостовања путује дан раније луксузним аутобусом. Имамо чак и одличан тим за бх. прилике, сјајног стручњака на клупи, први смо на табели, имамо стадион који задовољава строге европске критеријуме, и из свега набројаног види се огромна разлика у односу на ситуацију коју сам покушао дочарати у уводу. Као обичан навијач, могу рећи само једно велико ХВАЛА свима који су нам то омогућили, од Градске Управе, преко Владе Републике Српске па све до чланова Управе нашег клуба.

Ипак, како је човјек по природи незахвално створење и увијек хоће још и још, а на добро се лако навикнути, не могу се отети утиску како би све могло бити још много, много боље јер овај клуб и овај град то заслужују! Изнијећу овдје нека своја размишљања и сугестије које сам подијелио у три категорије, друштвеној заједници, управи клуба и на крају стручном штабу. Вјероватно у неким стварима и нисам у праву, али сви смо на истом задатку, прављењу препознатљивог колектива у европским оквирима, па зато никад није лоше размијенити мишљења, поготово ако су добронамјерна и без икакве материјалне користи.

Градској Управи и Влади Републике Српске

Прво да вам се као навијач захвалим на свему што чините за клуб. Потпуно сам свјестан да средства која наш клуб добија од свог Града не добија ниједан други клуб у БиХ. Није то само милион КМ директних средстава, него бар још пола од тога у индиректним средствима, као што су бесплатно давање Градског стадиона на употребу, закуп локала на стадиону итд, итд... По мојим информацијама, наши конкуренти не добију ни пола тих средстава од кантона Сарајево. Ипак, моја сугестија је да се средства намијењена за спорт у граду прерасподијеле на начин како би истински брендови града Бањалуке, као што је ФК или РК Борац, добили додатна средства јер нема потребе да Град финансира свих 180 клубова у граду Бањалуци гдје имамо апсурдну ситуацију да, ко год оснује било какав клуб, одмах куца на врата градске управе и град му мора дати средства!

Такође, пријавили сте да сте за СП у рафтингу уложили око 8 милиона КМ. Не потцјењујем ниједан спорт, али резултате тог такмичења није објавила ниједна телевизија ни у региону а поготово не у остатку свијета. Чак је код нас први пут и забиљежен феномен да неко иде гледати тај спорт са трибина! Ради се о лијепој, здравој забави, коју практикују заљубљеници у екстремне спортове, али код нас је то представљено на сва звона, као да се ради о неком врхунском такмичењу, а знамо сви да је то смијешно. Једно од објашњења је било како ће се нагло повећати број туриста у Бањалуци након тог првенства, а свједоци смо да по званичној статистици број туриста, не само да не расте, већ опада! За то вријеме, пред носом имате највећи бренд, благо Бањалуке, који је прва асоцијација на помен њеног имена а то је Борац! За пола тих средстава од СП у рафтингу, наш и ваш Борац би могао изградити тренинг комплекс који би, уз Партизанов, био најмодернији у региону, са 4-5 терена од којих би један или два били са вјештачком травом, мини хотелом са 70-так лежајева, рестораном, комором за брзи опоравак играча након утакмица, теретаном и свим осталим садржајима. Уколико би акцију подржала и Влада Републике Српске, ФК Борац би, по узору на београдски ФМП, могао направити и фудбалску академију, у којој би најталентованији дјечаци из читавог региона, из Градишке, Приједора, Санског Моста, Добоја, тренирали и похађали средњу школу, како би им одвајање од породица у 15, 16. години лакше падало.

И поред евидентне беспарице, Влада РС би морала наћи начин да подржи један овакав пројекатестаблирања великог клуба, који би служио на понос цијелој Републици Српској. Зар не би било лијепо гледати колоне аутомобила са Борчевим и обиљежјима Републике Српске како се са свих страна слијевају према Бањалуци уочи Борчевих европских утакмица? Такве ствари много више доприносе стварању имиџа и пропаганди ентитета него шупље приче о "бољем дијелу БиХ".... А вјерујте да би било тако јер љетос сам био обасут позивима пословних партнера који су ме звали из Приједора, Дубице, Градишке, да им набавим улазнице за Лозану!

Тај пројекат, не да би се касније самофинансирао, него би клубу доносио и милионске зараде од продаје играча који би директно из Борца ишли у европске клубове јер фудбал је данас бизнис и то велики! Директор омладинске школе треба имати већу плату од тренера првог тима, али и већу одговорност да, у сарадњи са тренерима свих узраста, сваке године избаци 4-5 квалитетних играча у први тим, које бисмо пред истек уговора продавали и остваривали милионску добит.

Ово што се сада ради, да се исти травњак користи и за тренинге и за утакмице је срамота свих нас и не приличи ниједном зонашу, а камоли клубу који има европске амбиције! Да не говорим да на истом травњаку своје утакмице играју и наше млађе категорије.

И као закључак овог обраћања градским оцима, рећи ћу само једну реченицу. Оставите се измишљања брендова, на силу гурања неких листова кестена као препознатљиви бренд града Бањалуке који се може набавити за "симболичних" 250 КМ, кад имате бренд пред носом! Размислите и да дио милионских средства која пласирате у туритичку промоцију града усмјерите на свој истински бранд. Јесте ли икад помислили ко би чуо за један Кајзерслаутерн, Ла Коруњу, Оксер и остале мале градиће да немају такве фудбалске клубове. То су истинске вриједности а неће помоћи листови кестена и остали измишљене "препознатљивости" Бањалуке! Нека страни туриста купује обиљежје или дрес ФК и РК Борац, а не листове кестена!

Управи ФК Борац Бањалука

Један од најбогатијих људи на свијету, Бил Гејтс, на питање новинара да му остане 1 долар, у шта би га инвестирао, као из топа је одговорио на PR! Овај примјер сам навео јер се не могу отети утиску да се по питању маркетинга уопште нисмо помјерили са мртве тачке и да у сегменту организације клуба уопште не пратимо резултатски успон нашег тима! Титуле осваја 70% клуб, а само 30% тим! Погледајте у комшилук. Ја вас увјеравам, да је прије почетка Јелен Суперлиге момцима из Рада неко обукао Звездине дресове и обрнуто, да би опет Звезда имала 10-так бодова више од Рада! Пишем ово из страха да нам опет не отму титулу пред носом и да не остане прича о великом тиму и малом клубу јер има ствари које су заиста несхватљиве. Мислите да је доста 10-ак плаката у граду као најава утакмица? Ево, ја ћу вам бесплатно, добровољно, наћи 20-ак момака који ће читав град облијепити плакатима, волонтерски, од срца! Уочи јачих утакмица може се изнајмити аутомобил са разгласом који би ишао кроз град, па чак понекад (да се не излиже) и авион који би за собом вукао транспарент, ништа то није прескупо. Зар нема нико да покрене нпр. акцију "Буди Бањалучанин, навијај за Борац" у склопу које би нпр. сваког понедјељка по 2 наша играча обилазила школе, дјеци причала о нашем клубу и подијелила пар стотина улазница? Увјеравам вас да би за пар година требало микроскопом тражити неко дијете по бањалучким основним и средњим школама које навија за неки други клуб! То су ствари које се увијек вишеструко врате.

Званични сајт боље да није ни покренут ако ће се ажурирати једном недјељно током лиге и једном у три мјесеца током паузе! У суботу нам је један Вележ очитао лекцију, гдје смо пријатељи и ја плаћали 8 евра да погледамо директан пренос наше утакмице на сајту ФК Вележ! За нас је то још мисаона именица, а они зарађују и на томе, а све су то мале ствари које би нам доносиле значајна средства.

О фан шопу да не причам, некад ме срамота кад ме неко од гостију упита за фан шоп, а ми имамо само NAAI шоп са оним мизерним избором наших обиљежја! Даље, не могу се утакмице ФК Борац преносити на јавном сервису по цијени од 2000 КМ, то је више него понижавајуће. Не може ФК Борац за цијелу сезону да не пусти претплатне карте и не изврши нумерацију мјеста. Ако треба, одредите безобразно велику цијену у VIP ложи, али столице обиљежите именима оних који су спремни то да плате, а ја вас увјеравам да их има! Осим тога, не може ФК Борац од 15 домаћих утакмица, 14 одиграти у различитом термину. Треба да се каже, ово је наш дневни, а ово ноћни термин и здраво! А не због 2000 КМ пристајати на суботњи термин у 14, и то двапут узастопно, против Жељезничара и против Дрине, а знамо да тада 70% запослених још ради!

Мјесто у Управном одбору треба да се купује! Онај ко не може, директно или индиректно, намакнути 100 000 годишње у клуб, нема шта да тражи у УО. Мјесто у УО је у свим озбиљним клубовима статусни симбол,част, лична промоција, и то треба да се плати, а ако ће задатак УО бити само да троши средства која дају Град и Влада, онда не знам у чему је поента!? Изјаве о свим дешавањима у клубу не може давати како коме падне на памет. Гдје нам је портпарол?

Да вас на крају, као и на почетку још похвалим за успјешну борбу са лошом заоставштином претходних управа, дуговима и још пожелим да нам поново те дугове сведете на разумну мјеру како бисте нам поново обезбједили евро лиценцу, као и претходне сезоне. Знам да је ових дана у току процес лиценцирања и знам кроз какве Сизифове муке пролазите да бар репрограмирате дугове, ако их већ не можемо исплатити.

И на крају, са господином Владом Јагодићем под хитно потпишите уговор на двије године. Немојте овако да човјеку стално виси отказ над главом и да се чекају два-три везана неуспјеха да би био отпуштен. У том случају би човјек који је показао да зна шта ради, могао радити много опуштеније и не бисмо морали гледати ове безвезне тактике као против Вележа! Сви знамо да то није његова филозофија фудбала, али шта да ради човјек коме се стално дише за врат?

Стручном штабу, или боље рећи, Клиберу и Влади

Борац мора коначно добити препознатљив стил игре, који ће бити идентичан од најмлађих пјетлића, до првог тима. То је императив! Не могу кадети играти једну формацију, јуниори другу, а први тим са сваким новим тренером из темеља мијења поставку! Тренери се могу мијењати, али мора се знати, Борчева игра је то и то, и то се форсира још из млађих категорија! Ако је одлука да постанемо балкански Интер, нема проблема, али ако се одлучимо за офанзивнији фудбал који би привлачио више гледалаца и био атрактивнији, онда Борац МОРА сваку утакмицу играти са два шпица, поготово у домаћем такмичењу јер заиста не схватам поенту прилагођавању тима предзадњем Вележу у Врапчићима, и да нам једина идеја буде да чекамо њихову грешку не бисмо ли покушали са контром.

Даље, ако играч који је тек стигао у клуб, и кога смо сви завољели и дочекали као рођеног, на првој домаћој утакмици отме лопту од предвиђеног извођача пенала и тиме, између осталог, руши и ауторитет тренера, такав играч НЕ МОЖЕ бити стартер у првој следећој утакмици, таман да је у питању Меси, чак и да нам је то једини шпиц, а не у овој ситуацији гдје нам на клупи остају три таква мајстора као што су Стајић, Видаковић и Николић које би пожелио сваки премијерлигашки клуб! Шта смо педагошки направили ако смо му на такав потцјењивачки гест дали предност у следећој утакмици у односу на наведене играче?

Ако узмемо да нам је прва једанаесторица Авдукић, Ступар, Петрић, Ћорић, Беновић, Распудић, Крунић, Међедовић, Малетић, Микић, Николић, примијетићемо да је тај тим у просјеку стар нешто испод 30 година и да је једини из Борчеве школе Дарко Малетић, такође тридесетогодишњак! Најстарија смо екипа у лиги. Добро је имати искусан тим, али не треба ићи у крајност, а много већу шансу треба давати нашој дјеци од којих би се у будућности нешто могло и зарадити јер овај тим нити има будућност, нити (осим Авдукића) на неком можемо нешто зарадити. Значи предлажем један микс, спој младости и искуства, на тај начин се мисли и на будућност а не само на тренутни резултат, који, убијеђен сам, не би трпио кад би сваку утакмицу имао бар два наша млада играча!

Изузетно цијеним рад и Дарка Љубојевића и Владе Јагодића, имају моју пуну подршку и увјерен сам да знају боље од мене шта раде, али нека мало чују и глас једног обичног навијача. И не само да их ја цијеним, већ имају подршку од 99,9% људи са којима сам ја разговарао. На помен Клиберовог имена можете само чути причу о тихом човјеку који мало прича, а много ради, а на помен имена нашег тренера, неподијељено мишљење да се ради о човјеку који живи фудбал 24 часа на дан!

Желим вам све најбоље у даљем раду!

Можда боде очи да нисам ниједном ријечју поменуо наше Лешинаре, али стварно не знам шта ту има да се пише кад њихова дјела много више говоре о њима него хиљаду ријечи. Они су понос свих нас, далеко најбоља навијачка група и све што бих ја написао овдје би било сувишно! Када би сви остали сегменти у клубу и око њега функционисали на њиховом нивоу, ових дана бисмо дочекивали Виљареал у шеснаестини финала Купа UEFA!

 

(аутор: Schlager)

Најава утакмица

  • Сљедећа утакмица
Banner

Колумна

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Извјештаји са утакмица

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Интервју

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Ко је на порталу?!

We have 3 guests online
Ви сте посјетилац бр. 17761508 .