Протекла година може се свакако оцијенити као најуспјешнија у новијој историји Фудбалског клуба Борац. Освојени Куп БиХ, играње у Европи послије непуне двије деценије и јесења титула која зимује на Градском стадиону, са пет бодова предности на првог конкурента, иду у прилог тој тврдњи.

Некако са свим овим успјесима поклопио се и долазак Радмила Шиповца за директора клуба. Шиповац се дотакао свега помало, ријешених проблема, али и оних који то нису, те амбиција у наставку сезоне.

- И у далеко сређенијим клубовима управе и руководства тешко прате спортске резултате шампионских екипа. На нашим просторима лидери шампионата увијек заслужују више него што им клубови објективно могу пружити. Ми смо тога свјесни, али не можемо главом кроз зид. Знамо да су играчи најзаслужнији за третман који данас Борац има на фудбалској мапи БиХ. То је мотив више да истрајемо на пројекту који је средином 2009. године усвојила актуелна управа. Пуно је проблема који су се гомилали у посљедње двије деценије и није могуће, ма колики оптимисти били, све ријешити преко ноћи. Но, вјерујемо да ћемо средити стање и постати стабилан клуб, ријешити нагомилане обавезе. Не желим да сваке године стрепимо хоћемо ли добити лиценцу за такмичење, како у домаћим оквирима, тако и на међународној сцени. Борац је испоштовао репрограмиране обавезе са Пореском управом за период до 31. децембра 2009. године и у наредном периоду треба да пронађемо начин на који ћемо затворити обавезе из 2010. године. У односу на исти период прошле године главобоља је знатно мања. Постоји некакав континуитет у рјешавању проблема и вјерујем да ћемо уз помоћ Министарства породице, омладине и спорта и Владе РС и за то пронаћи рјешење – истиче Шиповац.

Један од најактуелнијих проблема у клубу је и "случај ФК Џаја", којем Борац дугује више од милион марака.

- То је заиста велики проблем који би се могао ријешити до половине фебруара. Ми очекујемо помоћ града Бањалука и већ су по том питању учињени конкретни кораци. Сада је узалудно расправљати шта би било да је било. Чињеница је да је пресуда на милионски износ настала због пропуштања, зато што ФК Борац није написао одговор на тужбу коју је поднио ФК Џаја. Да су написали само једну реченицу, све би било другачије. Овако, Џаја већ готово двије године има пресуду у својим рукама и може, ако хоће, да блокира клуб. Ми ћемо ускоро поднијети кривичну пријаву против одговорног лица у ФК Борац које је несавјесним радом довело клуб у овакву ситуацију. Зна се које примио тужбу Џаје. На суду ћемо видјети због чега је тадашњи директор заборавио да напише одговор. Ако се то лице прогласи кривим, а увјерен сам да хоће, онда Борац има право да од њега тражи надокнаду коју је сада клуб дужан да плати Џаји – јасан је директор бањалучког премијерлигаша.

Шиповац напомиње да је било проблема и са тужбама бивших играча и тренера, те да је често због тога и рачун клуба био блокиран.

- Ко је год тужио Борац, добио је парницу, прављени су уговори који немају везе са реалношћу, а нико из Борца годинама није ишао на суд. Тако је извјесни Борис Косић, играч којег се не сјећају ни тренери који су сав радни вијек провели у клубу, од Борца наплатио 23 000 марака. Све са каматама! Миодраг Бабић је три пута тужио клуб и у посљедњих годину дана од Борца наплатио више од 30 000 КМ. Сада је поново покренуо тужбу зато што је имао професионални уговор, а није био пријављен у ПИО. Како ће бити пријављен 2001. године,  када је радну књижицу у клуб донио тек 2004. године? А тих година је ћутао. Да је тада рекао да неће играти док га не пријаве, рекли би му да се врати у Козару или Брестовчину. Па онда Шмања, Декети, Рашевић, Рикановић, Бећаревић и остали бећари који су трчали кругове по атлетској стази, а имали уговоре као да се ради о првокласним фудбалерима... Онда радници који су отпуштани са посла без претходно спроведене законске процедуре. Петко Шушњар је, примјера ради, са мјеста секретара клуба отпуштен усред годишњег одмора. Нема тог суда који ће пресудити у корист клуба са таквим папирима. Па Сутјеска из Фоче. Е, то је већ посебна прича. Њен предсједник Здравко Крсмановић, лично ми је рекао да би био срећан да заустави Борац на европском путу. Он је за Сутјеску, уз помоћ неких фактора из Фудбалског савеза БиХ и људи из Борца који су у претходном периоду пропуштали правне радње, добио надокнаду за тренирање играча Дејана Рашевића који је у Борац дошао са 24 године живота. И то 26 000 марака. Фудбалским прописима је предвиђено да се накнада за тренирање плаћа клубу из којег је играч поникао уколико први професионални уговор потпише до навршене 23. године живота. Ето, опет се сломило на Борцу. Тај Крсмановић је заинатио да узме посљедњи фенинг са Борчевог рачуна и запријетио да ће нас, уколико у одговореном року не исплатимо тражени износ, одмах тужити Европи. То је да ти се желудац окрене – наглашава Шиповац.

Поред тешке материјалне сутуације, успон клуба на резултатском пољу донио је и велику главобољу јер, неријетко, Борац је био жртва "сарајевске кухиње" или, благо речено, имао је "маћехински однос" са ФС БиХ.

- Борац, нити било који клуб из Републике Српске, нема позицију у структурама ФС БиХ као што то имају сарајевски клубови. Нама делегати виде сваку запаљену бакљу и за то нас Савез удара по џепу, а на "Кошеву" се, на утакмици против Борца, димило као на ратишту, а да Сарајево није платило ни марку казне. То су дупли аршини који су годинама присутни и тешко ће се искоријенити. Видјели сте какво је суђење било на "Грбавици" када је Борац елиминисан из Купа БиХ, а какво у Бањалуци на првенственој утакмици са Жељезничаром. Намјерно узимам за примјер ту утакмицу јер је на обје правду дијелио исти судија. У Сарајеву добије брло добру оцјену, а за суђење у Бањалуци, гдје је "повукао шпагу", судијска комисија му смањи оцјену због наводног пенала који није свирао за Жељезничар. Па, гдје су ти људи који представљају Републику Српску у комисијама БиХ? Има ли неко ко би заштитио Борац? Какву су поруку послали осталим судијама? Или, рецимо, судија из Бањалуке допринесе побједе највећег Борчевог ривала. Гдје то има? Нама одговара коректно суђење, али да оно буде такво и у Бањалуци, и у Широком Бријегу, и на "Кошеву" – каже Шиповац.

Директор "црвено-плавих" наставља о односима Борца са премијерлигашким клубовима из Републике Српске.

- Ми се залажемо да имамо коректне односе са свима. Не могу да кажем да постоји сарадња јер свако за себе осваја бодове. Нама је потребан клуб из нижег ранга у којем би се калили наши млади играчи и из којег би у Борац прелазили најбољи. И то би бил сарадња у обостраном интересу. Покушали смо са БСК-ом, али се и овај пут све завршило на покушају... Што се премијерлигаша тиче, могу истаћи да су нас у Зворнику коректно дочекали, откако сам у Борцу, тако је увијек било и у Српском Сарајеву, па на јесењем гостовању у Требињу. Односи између два клуба добрим дијелом зависе и од људи који су на њиховом челу. Криво ми је што нам је јесенас Рудар Приједор усред Бањалуке отео два бода уз помоћ судија, а видјели сте и сами како су се понашали неколико дана касније на "Грбавици". Чујем да сад неки органи испитују детаље утакмице Жељезничар – Рудар. Нека испитују. Све ће се то једног дана некоме обити о главу – категоричан је Шиповац.

Фудбалери Борца прошле године су играли у квалификацијама за Лигу Европе, а на Градском стадиону у овој години очекују и више.

- Без обзира на то што смо у Европи провели само једно коло, то је ипак искуство које нам може помоћи ове године. Ако ништа друго, изашли смо из грча, из нечега што је за нас била непознаница. Ове године нећемо имати трему пред наступ у Европи, нећемо имати инфраструктурних проблема, што ће и играчима омогућити да се више концентришу на оно што их чека на терену. Само, не вјерујем да нам више икада жријеб може бити наклоњен као прошле године – каже Радмило Шиповац.

Према његовим ријечима, један од горућих проблема јесу и омладинске селекције Борца, које раде у готово немогућим условима.

- За квалитетнији рад сигурно су потребни услови, прије свега помоћни терен. Опет уз помоћ града Бањалука, Министарства породице, омладине и спорта, те ФСРС, тадимо на томе да се направи помоћни терен на којем би, увјерен сам, стасале генерације играча које би помогле да Борац стане на своје ноге. Из масовности се мора извући квалитет. Наша жеља је да сваке године у први тим избацимо два-три играча из млађих категорија. Сигуран сам да дрес Борца не може вољети нико више од играча који је поникао у њему. Узмите за примјер Перицу Станческог, којег смо узели усред такмичарске сезоне, када је размишљао о томе да престане да игра фудбал јер по истеку уговора није успио да пронађе ангажман. У Борцу се вратио међу живе и онда је за марку више отишао у Жељезничар. Рекао сам да ме је за годину и по проведену у Борцу два пута обрадовао: први пут када је дошао, други када је отишао. То је такав карактер. Његова ријеч вриједи колико и прошлогодишњи снијег. Отишао је упркос чврстом договору. Нека је, можда више воли да игра у квалификацијама за Европску лигу него у квалификацијама за Лигу шампиона. Пусти Станческог, Борац уз помоћ шире заједнице мора да створи услове да буде клуб Бањалуке и Крајине. Наравно, не може се заковати и рећи да је затворен за остале, али су остали у старту скупљи за Борац за станарину и хранарину, а то на годишњем нивоу није мала ставка... За нешто око годину и по дана овај клуб је направио велики искорак, али за оно право потребно је још много "малих-великих" корака да бисмо се испрсили и рекли: "Прича је завршена, Борац је велики клуб" – закључио је Радмило Шиповац.

Од фудбала теже муке нема

Прије него што је дошао на мјесто директора ФК Борац, Шиповац је оставио дубок траг и у трнској Слоги, а прије тога годинама је стицао репутацију једног од најоштријих новинарских пера у Гласу Српске, Независним новинама и Фокусу.

- Иако је новинарство професија која спада у најстресније, ово што сам затекао у Борцу не бих никоме пожелио. Упадало се из проблема у проблем и тако из дана у дан. Сада ми помали и смијешним дође присjећање на новинарске муке у поређењу са фудбалским – рекао је Шиповац.

(Спорт клуб)

Дискутујте о овом чланку на форуму