- Нико нема право нити може да сумња у квалитет и снагу ове екипе Борца, која је заслужено борбом на терену стигла до титуле јесењег првака БиХ. Направили смо велику ствар јер је ово генерација без комплекса која поставља нове фудбалске стандарде у БиХ. Знамо да се многима то не свиђа, али је тако. Истина је!

Рекао је ово капитен фудбалера Борца Вуле Тривуновић, који је заједно са голманом Асмиром Авдукићем давао бетонску чврстину дефанзивном реду Бањалучана.

- Отворили смо многе могућности за будуће генерације клуба јер смо у Премијер лиги срушили све рекорде. Овај успјех је велики, посебно када се зна да смо били најјачи када су сумње у нас биле највеће. На терену смо свима запушили уста без обзира на то што су својим причама поједини душебрижници нама играчима и стручном штабу стварали притисак - рекао је Тривуновић.

Борац је ове јесени срушио многе предрасуде. Како сте то успјели?

- Први пут смо освојили "Кошево", успјели да побиједимо Травник на "Пироти", примили смо најмање голова, остварили највише побједа... То су показатељи који говоре да имамо побједнички дух. Нанизали смо 13 утакмица без пораза, што никад никоме није пошло за руком у Премијер лиги БиХ. Волио бих да видим ко ће успјети да нас надмаши и када.

Тренутно имате осам бодова предности у односу на најближе ривале, Жељезничар и Сарајево. Да ли су то највећи конкуренти у борби за коначан тријумф?

- Сарајево је у расулу и не вјерујем да ће моћи да нам парирају. Жељезничар остаје као најозбиљнији конкурент у борби за шампионски ловор. С тимом са "Грбавице" водићемо жестоку борбу, а осам бодова предности је добра залиха за самопоуздање, али и психолошки аспекат.

До краја јесени остаје и дуел у Требињу против Леотара. Шта очекујете?

- Био бих задовољан да останемо непоражени. И бод би у Требињу био задовољавајући. То значи да бисмо на крају јесење трке имали шест бодова више од Жељезничара, што није мало. Та предност би нам дала одређене гаранције да ћемо и у мају први пресјећи циљну врпцу. Покушаћемо да побиједимо Леотар, али понављам да је и бод више него добар.

Прољеће је теже од јесени. Каква је рачуница на Градском стадиону?

- Нама је у другом дијелу сезонe, према калкулацијама, иако су оне незахвалне, потребна по једна побједа и реми, можда два, уз све домаће побједе да први прођемо кроз циљ. Чињеница је да имамо лакши распоред иако ћемо гостовати једну утакмицу више, али Борац је ове јесени боље играо на страни него код куће. То је платформа за успјех.

Може ли Борац коначно да буде најбољи?

- Да не вјерујемо у то, не бисмо били данас овдје гдје смо. Сваки играч када изађе на терен са грбом клуба на дресу спреман је да пружи много више од проливеног зноја. Мислим да сам много рекао.

Значи, Борац има ратнике?

- И то какве! Имамо изузетно хомогену цјелину, борбену екипу у којој се тачно знају задаци. Нема више подијељености и кланова. Сви дишемо једним плућима и гинемо за дрес Борца. Зар се то није видјело ове јесени?

Борац је, изгледа, близу изградње европског имиџа?

- Борац и Бањалука су увијек припадали Европи, то су и данас. Послије 18 година смо изашли у Европу и нисмо се обрукали, али смо показали да станујемо ту. Испали смо од екипе која игра лигашки дио другог по значају европског купа. Борац је показао досљедност ономе чему припада.

Доласком Владе Јагодића за тренера као да се десио обрт. Шта се заправо догодило?

- Владо Јагодић је донио нешто ново, ујединио све структуре у клубу, превазишао одређену проблематику. Посложио је ствари на своје мјесто, појединцима вратио самопоуздање, фудбалску чаролију. Његове заслуге су велике. Међутим, и Зоран Марић, претходни тренер остаће упамћен као стратег који је освојио Куп БиХ, да тако кажемо трофеј валидан уз који смо послије толико година изашли у Европу. То није мала ствар. Борац не смије да буде легло превирања већ истинских вриједности и жеље за постизањем највиших фудбалских стандарда. Имамо све предиспозиције за то! Међутим, моја претпоставка је да је изгубљен дијалог између стручног штаба и играчког кадра, односно трибина и нас на терену, што је проузроковало одређене проблеме који нису могли да буду превазиђени.

Али Борац игра као препорођен?

- Не треба умањити значај Марића, али зато је учинак код Јагодића надограђен и постигнут искључиво на терену. Па Борац се не плаши више никога. Прошло је вријеме када смо дизали руке у ваздух чим напустимо територију нашег града. Сада је дошло ново вријеме. Шампионско!

Слиједи зимски прелазни рок, како Борац треба да се понаша?

- Овај тим има квалитет за врх. Потребна су одређења појачања у складу дешавања током "пијаце" у јануару и фебруару. Имамо хомоген састав, квалитетне појединце и добру шансу да испишемо историју клуба, али све то је небитно. Најважније је да свако од нас ко носи грб Борца на срцу буде у служби онога што су генерације деценијама градиле. Зато је Борац најбољи што сви вјерујемо у оно што радимо!

Трака

- Част је бити капитен Борца, али трака није оптерећење за мене. Поносан сам на то што имам подршку саиграча и они су најважнији у свему. Капитен у оваквој ситуацији може да буде било ко. Најважније је да сви имамо другарски однос, да смо спремни да "погинемо" за грб Борца и да сви желимо успјех клуба. Мање је важно од успјеха Борца ко ће бити први међу једнакима - казао је Тривуновић.

Колектив

- Свега овога не би било да заједно нисмо сви на истом задатку. Борац је амбасадор Републике Српске захваљујући свим клупским структурама, играчима, стручном штабу, агилној управи, навијачима... Град и република су такође уз нас и сви заједно у цјелини дјелујемо шампионски. То је формула успјеха. Борац је ујединио све вриједно, зато и има успјех - тврди Тривуновић.

(Глас Српске)

Дискутујте о овом чланку на форуму