Рукометни клуб Борац m:tel већ годинама покушава да прекине доминацију прво Извиђача, а сада и сарајевске Босне, али се увијек нешто испријечи на том путу. Позната имена попут Штрпца и Арсланагића, потом нешто мање познатог Будише, обећавала су титулу, али од тога није било ништа. Чини се да нико самоувјереније није ушао у нову сезону као што је то Драган Марковић, Борчево дијете, рукометаш који је оставио траг у овом клубу, а сад се вратио, али на новом задатку – тренерском!

- Циљ је био да се клуб стабилизује прије свега спортски, а и финансијски. Спортски смо направили искорак, када је у питању новац некако гурамо, али мислим да смо на добром путу да и ту ствари поставимо на своје мјесто. Морамо да идемо корак по корак, ништа се не може урадити "преко ноћи", потребно нам је вријеме и стрпљење – прича популарни Марка.

Да ли сте задовољни постојећим играчким кадром и да ли ће у блиској будућности бити освјежења?

- То, нажалост, зависи од финансија. Да имамо новца, сигурно бисмо знали да доведемо квалитетна појачања. Али, већ смо нешто урадили, формирали смо квалитетну екипу, створили позитивну атмосферу и уз добре резултате, надам се да ћемо "пробудити" неке значајније факторе у граду и регији.

Може ли Борац парирати сарајевској Босни и коначно прекинути доминацију "студената"?

- Мислим да је Босна у овом тренутку много јача од нас на свим пољима, али нису непобједиви. Ту не треба да заборавимо Извиђач, који ће такође да буде озбиљан ривал, као и Слога, без обзира на чињеницу да је нешто лошије стартовала у текућем шампионату. Лига је доста изједначена, што је и добро. Нама је превасходни циљ да будемо пласирани међу прве три екипе како бисмо изборили наступ у Регионалној лиги.

Хоће ли Регионална лига донијети унапређење рукомета на овом просторима и какву улогу би Борац требало да има у њој?

- То је свакако велики напредак за рукомет и нешто јако интересантно за овај град. Бањалука је позната по рукомету и видјело се колико навијачи воле овај спорт. Мислим да ћемо морати адекватно да одговоримо са појачањима да бисмо играли колико-толико значајну улогу у тој лиги, а не да будемо само њени учесници. Погледајте, рецимо, буџете Веспрема, Цеља, Загреба, па и Босне, који су астрономски у односу на наш. Нажалост, такви су и резултати.

На међународној сцени, послије Анкаре, долази дуел са Татабањом. Да ли су Мађари у овом тренутку можда "превелик залогај"?

- Реално јесу, али много пута се до сада догодило да аутсајдер изненади фаворита. Нећемо се предати то свима треба да буде јасно. Наша шанса је први меч и пун "Борик" и надам се само да ћемо да задржимо еуфорију која влада око клуба. И у првенственом окршајима, а не само кад играмо међународне утакмице, желимо да уз себе имамо навијаче, пун "Борик". Кад је он пун, пуна је и душа. Имамо осјећај да се враћа она рукометна атмосфера која је била прије када сам и ја играо. Ни играчи ни ја не смијемо прокоцкати то повјерење љубитеља рукомета које из дана у дан све више расте.

Када једног дана видите пун "Борик" на утакмици Борца, хоће ли то бити побједа Драгана Марковића?

- И утакмицу са Турцима тако сам доживио. Моји "клинци" и ја смо то заслужили вриједним радом. Због тога се и игра спорт пред препуним трибинама, да се прослави тријумф. Бањалука је град не само лијепих жена већ и рукомета. Одувијек је била та нека "тајна веза", која се у овом турбулентном времену изгубила, али покушаћемо да је вратимо.

Сматрате ли да управа, град, па и држава не посвећују довољно пажње врхунским екипама као што је Борац?

- Мислим да увијек може више и боље. Али, то већ није мој опис послова, уклапам се у шта и колико имамо. Трудим се да сачувам концентрацију за дио посла који ја обављам, а који је изузетно захтјеван.

Играли сте дуго година у иностранству, можете ли да упоредите стање на западу са овим овдје?

- Нема упоређивања, све је другачије. Клубови имају јаке спонзоре иза себе, који су ослобођени пореза због финасирања спорта. Њемачка је специфична по томе у односу на  Француску и Шпанију. Када већ мораш "бацати паре", онда је боље у спорт. Тамо се прави велики бизнис. Свака утакмица је спектакл, али се зна ко газдује и са колико средстава.

Шта ради Драган Марковић када рукомет није у првом плану?

- Котирам као "рукометни луђак", само ми је рукомет у мислима, а када нисам у том свијету, онда сам са својим синовима, Даном, који има 14, те двије године млађим Андрејом. Њих двојица су остали у Њемачкој и играју за мој бивши клуб, Вецлар. Вријеме ће показати хоће ли мојим стопама, али воле спорт баш као и ја и имају талента. Па, ваљда су повукли нешто на тату, зар не? Али, нећу да их оптерећујем, нека сами бирају свој спортски, али и животни пут.

Исписали сте једну од најљепших страница Борца као играч, освојивши Куп IHF 1991. године. Имате ли контакте са том генерацијом?

- Наравно. Дружимо се, чујемо се телефоном, чак смо и се окумили између себе. Кнежевић, Гудураш, Перић, Ступар, Јовић, Андреј Голић, Маглајлија, Мулабдић су сјајни момци, у контакту смо готово свакодневно. У загребачким "Спортским новостима" недавно је објављен текст о бањалучкој рукометној "мафији" како влада овим спортом, а ријеч је баш о тој генерацији. Док тако пишу, значи да постојимо и држимо се заједно.

Недолазак Небојше Голића, да ли је то реалност у овом тренутку или неостварена жеља?

- Био је то сплет несрећних околности. Изгубили смо много и ми и он. Реално, нисмо могли финансијски да испоштујемо таквог играча, а мој услов је био да ако не можемо да га платимо колико заслужује, немојте да се срамотимо. Ипак је он величина, а и Борац би требало да буде озбиљан клуб. Он се већ сада мало "охладио" од рукомета, али да се види у неким другим рукометним водама, то је сигурно.

(Спорт клуб)