Подијели

Бањалука

Град, по посљедњим процјенама и анализама, са око 250 000 становника је најразвијенији град у Републици Српској и један од развијених у цијелој БиХ. Град се протеже уз обале ријеке Врбас, а у њу се улијевају још три ријеке: Сутурлија, Црквена и Врбања.

Бањалука лежи у тектонској ували у подножју Старчевице и Понира у правцу југозапад-сјевероисток, на надморској висини од 163 метра на 44 степена и 96 минута сјеверне дужине и 17 степени и 12 минута географске дужине. Средња зимска температура је 0,8 степени Целзијуса, а средња љетна 21,3 степена Целзијуса.

Име Бањалука је вјероватно синтагма од старог придјева бањ (банов) и именице лука, што значи земљиште уз воду. У овом крају је живјело велико Илирско племе Мезеји, а током VI и VII вијека ово подручје насељавају Словени. Под данашњим именом Бањалука први пут се помиње 4. фебруара 1494. године. У њој су увијек живјели и сад живе припадници свих нација и конфесија, са већинским процентом Срба. Године 1528. Бањалуку су окупирали Турци.

Током XVI и XVII вијека, град се, због свог повољног стратешког положаја, доста брзо развија. Почетком XVII вијека град је имао око 20 000 становника, око 4 000 кућа, 400 трговина, а отварају се и прве кафане. У даљој историји град трпи велике пожаре, куге (најопаснија упамћена она из 1752. године, која је однијела животе око 7 000 људи). Телефонску везу Бањалука је добила 1869. године, а 1873. године у рад је пуштена прва жељезничка пруга, која је повезивала Бањалуку и Добрљин, а била је дуга 104 км. Била је то прва пруга у БиХ.

1886. године град добија и прву штампарију. Дана 31. јула 1878. године, сходно одлуци великих сила на Берлинском конгресу, аустроугарска војска заузела је Бањалуку и њоме владала све до новембра 1918. године. Средином XIX вијека у Бањалуци је подигнута фабрика пива, циглана, фабрика тканина, изграђена је пилана, а убрзо и прва хидроелектрана. У том периоду Бањалука је имала 15 000 становника.

Послије завршетка Првог свјетског рата, Бањалука постаје административни центар Врбаске бановине. Тада се подижу монументалне зграде: Бански двор, Банска управа, Хипотекарна банка, Саборна православна црква, зграда Народног позоришта, Дом здравља... Развој града зауставља II свјетски рат, поготово њемачко бомбардовање 9. априла 1941. године, те савезничко бомбардовање 1944. године. Бањалука је ослобођена 22. априла 1945. године. У послијератном периоду Бањалуку 1969. године погађа катастрофалан земљотрес, послије којег град добија свој препознатљив изглед. Новим ратом на овим просторима с почетка деведесетих година оснивањем Републике Српске, Бањалука као највећа територијална јединица постаје главни град и сједиште свих републичких институција. Бањалука је данас културни, здравствени, образовни центар Републике Српске и ове регије уопште. Културно-образовни концепт сачињавају: културни центар Бански двор, Народно позориште, Народна и универзитетска библиотека, Архив, Дјечије позориште, Народни музеј, Умјетничка галерија, тринаест средњих школа и четрнаест високо школских установа.

Оно чим се Бањалука највише хвали јесте да је она град омладине, зеленила, лијепих жена и спортиста. Бројни су фудбалери, рукометаши, кошаркашице, каратисти, боксери, шахисти, кајакаши и други доносили медаље од републичких, државних па све до олимпијских тамичења. Мало људи је на свијету, Европи који нису чули за имена: Маријана Бенеша, Томе Кнеза, Милорада Каралића, Антона Јосиповића, Драженка Нинића, Небојше Поповића и других. Надамо се и сигурни смо да ће "крајишка љепотица" наставити даље и у наредном периоду израсти у један још љепши и модернији град.


Најава утакмица

  • Сљедећа утакмица
Banner

Извјештаји са утакмица

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Интервју

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Ко је на порталу?!

We have 31 guests online
Ви сте посјетилац бр. 20204435 .