Двадесетдвогодишње лијево крило Борца, Мирко Микић, већ четврту сезону је стандардан члан бањалучког премијерлигаша. Међутим, на почетку прошле сезоне тешка повреда лигамената одвојила га је с паркета више од четири мјесеца.

Повратак је био спор и мукотрпан. Жеља и воља младог Микића, те стрпљење Абаса Арсланагића на крају су превладали, и Борац поново на располагању има играча, за којег кажу да је пред њим блистава каријера.

- Повреда је прошлост и овај циклус припрема максимално сам искористио да се вратим у пријашњу форму. Неће бити лако, требало је пробити и психичку баријеру у глави, али ипак све иде у жељеном правцу. Иако смо имали тешке ривале у пријатељским сусретима и неколико пораза, тврдим да смо јачи него у односу на прошлу годину. Нећу ништа ново рећи, ако кажем да Борац треба да буде у врху, а ја мислим да је реално да будемо међу прве три екипе - каже Микић.

Поред рукомета он је и редовни студент друге године економије. Како сам каже тешко је ускладити професионални живот рукометаша и школу, али уз разумијевање обје стране, за сада све иде по плану. Што се игре тиче ова сезона могла би да буде прилика за пуну афирмацију Микића.

- Тренер Арсланагић ми даје пуну подршку. Играо сам и по 50 минута у припремним мечевима. Поред мене на истој позицији ту су још Немања Бјелић и Горан Гарић, али нема зависти међу нама. Вјерујем да ћемо сва тројица имати запажене улоге у остваривању добрих резултата - наставио је Микић.

Он с посебним нестпљењем ишчекује наступ Борца у евопским куповима, а као што је познато жријеб је Борцу додијелио италијанског представника Болоњу.

- Данас је незахвално давати прогнозе, јер рукомет се игра на свим просторима, па тако и у Италији. Ипак, мислим да реноме Борца у Европи једноставно нас тјера да морамо, али и можемо елиминисати Болоњу. Колико год био опрезан друго коло нам не гине, а онда шта буде - оптимистички је закључио Мирко Микић.

(Фокус)