Финале другог Купа Републике Српске за памћење, препричавање и – инфаркт. Послије првог меча у Приједору (завршен, пред 5 000 гледалаца, без побједника, 2:2), у реваншу у Бањој Луци амбијент из снова, на Градском стадиону, по сунчаном, али прохладном децембарском дану, окупило се чак 20 000 гледалаца. Борац је тријумфовао, у узбудљивом финишу, са 3:2 и освојио велики прелазни пехар.

Сви су на стадиону, јер се играо 88. минут, очекивали да ће о другом побједнику Купа одлучити једанаестерци. Фудбал је још једном показао своју непредвидљивост, ћудљивост, драж.

У 88. минуту судија Лазић је показао корнер за Борац, који је извео Секулић. У правом "мравињаку" фудбалера који су се нашли у шеснаестерцу голман "рудара" Чобановић слабо је процијенио лет лопте, а Билбија овај поклон претворио у погодак. На Градском стадиону ерупција одушевљења, све се тресло, све је подрхтавало од радости.

Са посљедњим звиждуком судије Лазића на терен су утрчали навијачи, сви су жељели да честитају новим Борчевим фудбалским јунацима, Билбији, Јандрићу, Грубору, Петрешу, Бенићу...

Почело је фудбалско славље. Прво на Градском стадиону, а касније и на улицама Бање Луке. Трајало је то до дубоко у ноћ...

Реванш меч имао је и своју фудбалску увертиру. Вријеме није било наклоњено актерима. Градски стадион био је тог 20. децембра прекривен густом маглом. Ништа се није видјело. На трибинама импресиван амбијент, окупило се око 10 000 гледалаца. Иако су играчи оба тима истрчали на терен, делегат сусрета Мирко Поњарац из Српског Сарајева донио је једину исправну одлуку: утакмица се због густе магле не може играти. Са том његовом оцјеном сложили су се и представници Рудар Приједора и Борца, те чланови Одбора за хитна питања ФСРС. И одлучено је да термин новог меча буде 23. децембар.

Мало је ко вјеровао да ће у "новом" реваншу бити још љепши фудбалски декор на Градском стадиону. На трибинама се начичкало 20 000 гледалаца. Ни игла није могла да падне. Био је то амбијент из снова, какав није виђен у Бањој Луци од оне квалификационе утакмице са зрењанинским Пролетером, када је Борац послије фудбалског рулета – једанаестераца, након осам сушних друголигашких сезона, поново стигао до Прве лиге.

Већ у 8. минуту "хладан туш" на Градском стадиону. Краљ је "заледио" домаће навијаче јер је послије сјајне акције Јошкића и Згоњанина постигао гол. Био је то истински шок за борчевце, овај погодак доста их је пореметио, нису могли да се од њега опораве све до полувремена.

У наставку атомски фудбал. Само што је почело друго полувријеме сусрета (48. минут), на семафору је стајало 1:1. На десној страни играчи гостију прекршајем су заиставили опасног Бенића. Слободан ударац извео је Секулић, лопта је, ношена вјетром, преварила Чобановића и, на изненађење многих, завршила свој пут у мрежи.

Градски стадион је, у 55. минуту, експлодирао од радости. Домаћин је дошао у вођство. Корнер са лијеве стране извео је Јандрић, а "небески скакач" Јагодић са пет метара главом смјестио лопту у мрежу. Ни "рудари" се не предају, ни на крај памети им није било да истакну бијелу заставу.

Финиш није био за навијаче са слабим срцем. Играо се 85. минут. Судија Лазић досудио је индиректан ударац за Рудар пет метара од гола Борца. Лопту је З. Јањетовић додао Карановићу, услиједио је шут, али се на путу ка голу домаћина испријечио неко од фудбалера Борца. Створила се гужва, поново је Драгић упутио ударац, да би лопту са два метра у мрежу угурао Саламић.

Тачку на фудбалску драму, али са лијепим завршетком за домаћина, на Градском стадиону ставио је Милорад Билбија, најстарији играч. Постигао је у 88. минуту побједоносни гол, којим је Борац освојио Куп, први трофеј у Републици Српској. А први пехар се увијек памти...

Сјајан амбијент, сјајна утакмица

Јосип Пелц, тренер Борца, рекао је:

- Куп је наш, то је у овом тренутку најважније. Истина, до њега смо стигли тек у финишу меча, али тиме нам је он још дражи. Била је то утакмица које се не би постидјели ни велики европски клубови, а посебно сам импресиониран амбијентом. Послије оног одгађања због магле, на Градском стадиону се окупило 20 000 навијача. Због ониј који су свим срцем уз Борац, драго ми је што смо освојили први Куп и тако отворили нову страницу наше фудбалске историје, али и историје Републике Српске.

Пресрећан због гола

Искусни дефанзивац Милорад Билбија својим побједоносним голом у 88. минуту донио је Борцу први трофеј у Републици Српској.

- Била је то тешка, до посљедњег минута неизвјесна утакмица. Ипак, све се добро завршило по нас, пресрећан сам због гола који нам је донио први Куп Републике Српске. Амбијент је био сјајан, сигуран сам да ће ово премијерно финале сви дуго, дуго памтити.

23. децембар 1995. године

БОРАЦ – РУДАР ПРИЈЕДОР 3:2 (0:1)

стријелци: Секулић у 48, Јагодић у 55. и Билбија у 88. минуту за Борац, а Краљ у 8. и Саламић у 85. минуту за Рудар Приједор, стадион: Градски, гледалаца: 20 000, судија: Божо Лазић (Добој), помоћници: Живко Карабатак и Драган Пртвар (обојица Српско Сарајево), жути картони: Билбија, Трнић, Јагодић (Борац), Краљ, З. Јањетовић, С. Јањетовић, Саламић, Драгић, Лукић (Рудар Приједор).

БОРАЦ: Јањић, Грубор, Вукеља, Старчевић, Билбија, Петреш, Секулић, Бенић (од 70. Теиновић), Јагодић, Јандрић, Трнић. Тренер: Јосип Пелц.

РУДАР ПРИЈЕДОР: Чобановић, Драгић, Јошкић, Лукић, С. Јањетовић, Саламић, З. Јањетовић, Мацура, Згоњанин, Врањеш, Краљ (од 72. Карановић).

(одломак из књиге "Утакмице које се памте", аутори: Зоран Калинић и Жељко Тица, април 2014.)

< Prev		Next >