УТАКМИЦЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ (21): Лупићев шоу на снијегу

Сензација у Купу маршала Тита! Друголигаш Борац се неочекивано пласирао у полуфинале. Бањолучани су направили истински фудбалски подвиг. Нико се њему, руку на срце, није надао, али се – догодио! То је "уздрмало" читаву Југославију, многи нису могли да вјерују у бањолучко фудбалско чудо.

Послије бродолома у првој утакмици у Новом Саду (било је 3:0 за Војводину), изабраници тренера Хусније Фазлића су у реваншу, боксерским рјечником речено, просто нокаутирали ривала, побиједили га чак са, изненађујућих, невјероватних – 6:1, нанијели му један од најтежих пораза у његовој успјешној историји.

Ни вријеме није било за фудбал. Снијег је почео да пада прије почетка сусрета, читав терен је био прекривен дебелим слојем бијелог покривача. У зимском декору Бањолучани су испричали најљепшу фудбалску бајку.

Сам почетак сусрета (снијег сипао као из рукава) није наговјештавао да би се могло догодити фудбалско чудо, иако су домаћини почели да стежу обруч око гола голмана Скакића, па се само играло на половини Новосађана. Послије прилике Лупића, када је М. Поповић избацио лопту са саме гол-линије, промрзли гледаоци су се тргли, као да су предосјетили да ће се нешто догодити. У финишу првог дијела (44. минут) домаћини су стигли у вођство.

На десној страни Беширевић је лопту прослиједио до офанзивног бека Малбашића. Почео је његов бијег поред једног одбрамбеног играча гостију, који није могао да га заустави, упутио је сјајан центаршут, Лупић је надвисио све одбрамбене играче Војводине, услиједио је трзај главом, лопта се закопрцала у мрежи.

У наставку Бањолучани су – играли, а Новосађани као сњежни кипови све зачуђено – гледали. У 54. минуту – 2:0. Домаћи фудбалери су извели добру акцију, лопту је прихватио Дургутовић и испред Зовке гурнуо је Поповићу, а овај је прецизним ударцем приморао голмана Скакића на фудбалску капитулацију.

Бањолучани су, на изненађење многих, али и на велику радост својих симпатизера, већ у 60. минуту анулирали предност "лала" из првог меча. Матејић је извео слободан ударац, није упутио директан шут на гол него је пронашао Дургутовића. Овај је центрирао снажно, на прву стативу, најбржи је био Лупић, који је крај "укочених" фудбалера Војводине послао лопту поново у мрежу "лала".

Када је Чурчић у 63. минуту искористио непажњу одбране Бањолучана и савладао до тада беспосленог Каралића, око 3.000 промрзлих гледалаца је помислило да је све готово, да домаћини неће имати снаге за нови преокрет. То је трајало само три минута.

Већ у сљедећем нападу Новосађани су поново капитулирали. Играо се 66. минут, лопту је прихватио Матејић, "продао" је "бицикл" Токовићу, а онда је заврнуо лопту пред гол, у букету играча највише је скочио Беширевић и било је то 4:1.

Тада су се поново огласили навијачи Борца, а залеђени Градски стадион "прокључао" је на зимској температури у 70. минуту. Борац је повео са 5:1: Дургутовић се пробио по лијевом крилу и шутирао, голман Скакић је само одбио лопту, а све је пратио, ко други него Лупић, и крај тројице играча Војводине, који су само гледали, угурао лопту у мрежу.

У 76. минуту – 6:1. На средини терена Шијаковић је отео једну лопту, потом дугом дијагоналом пронашао Лупића. Он се прво поиграо са Токовићем, којег је дриблингом преварио, а када му је голман Скакић кренуо у сусрет, и њега је заобишао и послао лопту на право мјесто.

Од новосадских губитника, Бањолучани су стигли до сњежних фудбалских јунака... Наравно, у бајкама јунаци увијек побјеђују...

Чудна генерација

По завршетку меча из свлачионице Борца допирала је пјесма "Процветала бела лала, узећемо Куп маршала".

- У великој игри славили смо велику побједу. Ово је чудна генерација, она све може, да изгуби са 0:3, али и да побиједи са 6:1. Могу само да им честитам на овоме што су показали против Војводине – промуклим гласом говорио је Хуснија Фазлић, тренер Борца.

Сенад Лупић био је јунак сусрета. Постигао је четири гола.

- Надиграли смо Војводину и пласирали се у полуфинале нашег Купа. Није ово крајњи домет ове генерације, може она још и више – истакао је Лупић.

Капитен Борца Дамир Шпица каже:

- Самљели смо Војводину. Били су убијеђени послије њихове домаће побједе да ће реванш бити само формалност. Грдно су погријешили што су нас потцијенили. Ова генерација може да стигне и до финала Купа, а сигуран сам да нам ни прволигашко друштво, које толико дуго желимо, неће ове године измаћи.

Коњак за загријавање

Стојан Малбашић, дугогодишњи првотимац Борца, рекао је:

- Послије дебакла у Новом Саду сви су нас били отписали. Чак је и ТВ коментатор, јер је утакмица била преношена, рекао да је Борац слаба екипа, да немамо никаквих шанси. Добро се сјећам, наш оружар Меша, уз одобрење тренера Фазлића, дао нам је флашу коњака, сви играчи су мало попили да би се загријали јер је било веома хладно. Тај коњак нам је био срећан јер смо успјели у свему да надвисимо Војводину, да је декласирамо. Ето, од немогућег, јер смо у првом сусрету изгубили у Новом Саду са 0:3, стигли смо до фантастичних 6:1 и полуфинала Купа маршала Тита.

9. децембар 1987. године

БОРАЦ – ВОЈВОДИНА 6:1 (1:0)

стријелци: Лупић у 42, 60, 70. и 76, Поповић у 54. и Беширевић у 66. минуту за Борац, а Ћурчић у 63. минуту за Војводину, стадион: Градски, гледалаца: 3.000, судија: Николић (Љубљана).

БОРАЦ: Каралић, Малбашић, Матаја, Билбија, Липовац, Шпица, Дургутовић (од 75. Шијаковић), Матејић, Беширевић, Поповић (од 70. Лемић), Лупић. Тренер: Хуснија Фазлић.

ВОЈВОДИНА: Скакић, Поповић, Токовић, Шапурић, Зовко, Миловац, Марић (од 75. Мијуцић), Поповић, Чурчић, Шестић, Бегановић (од 55. Марковић).

(одломак из књиге "Утакмице које се памте", аутори: Зоран Калинић и Жељко Тица, април 2014.)