УТАКМИЦЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ (11): Сузе туге због побједе

Градски стадион као гробље. Мук, невјерица, туга, сузе... Борац је поново испао из Прве фудбалске лиге Југославије. Ни ватромет голова, ни побједа (6:4) против сарајевског Жељезничара нису помогли Бањолучанима да, у минут до дванаест, изборе опстанак у друштву најбољих југо-прволигаша.

Фудбалски мешетари поново су били јачи, много раније све су предвидјели и режирали, они су одлучили, а не оно што су играчи показали на зеленом терену, ко ће од идуће сезоне играти у друголигашким водама.

Око 10.000 гледалаца дошло је да помогне Борцу у мечу одлуке, у најважнијем сусрету у посљедњих неколико година. Многи који су се смјестили на трибинама више су преко радио пријемника слушали шта се дешава на утакмицама у Загребу и Бору, него што су били "укључени" у дуел на Градском стадиону. Од исхода тих мечева зависила је и судбина бањолучког прволигаша. Али нико није ни слутио да је у тим утакмицама све било завршено и прије него што су почеле.

Ни када је Шербо у првом минуту погодио мрежу Борца није било страха, убрзо је све дошло на своје мјесто. Разиграо се Фазлић, а када је он расположен, онда се зна, бодови сигурно остају на Градском стадиону. Већ послије првих 45 минута Борац је имао убједљиво вођство (5:2), већ тада се знало коме ће бодови припасти у овом сусрету.

Колико су се Бањолучани радовали сваком поготку својих љубимаца, још више су се радовали, чини се, када је спикер саопштио да Динамо води на "Максимиру" против Вардара са 1:0. Недуго затим поново се огласио, али и растужио Бањолучане. У Загребу су гости изједначили на 1:1.

Протицали су минути утакмице у Бањој Луци, све мисли навијача биле су у Загребу. А онда је стадион експлодирао. Није Борац постигао гол, него загребачки "модри". Чак су и домаћи фудбалери долазили крај ограде игралишта, док је утакмица већ увелико трајала, и распитивали се код навијача како се крећу резултати у Загребу и Бору. Сви су вјеровали да ће опроштајна бањолучка фудбалска драма ипак бити са срећним крајем. Али...

Утакмица Борац – Жељезничар већ је била завршена (побједом домаћина од 6:4), а фудбалери и навијачи су уз радио-пријемнике слушали шта се догађало на утакмицама у Загребу и Бору. Протицали су минути дуги као вјечност, минути наде и стрепње.

А онда је све било готово. Вардар је у Загребу освојио бод (2:2), Бор је као домаћин славио, а епилог тога је селидба Борца у друголигашко друштво.

Очај и туга на Градском стадиону. Многи навијачи плачу, иако су њихови љубимци побиједили, многи су остали на трибинама скамењеног лица и тужних погледа. Никад, као сада, због побједе Борца нису били тако тужни и нерасположени, нико није вјеровао да се у Бањој Луци неће, бар неко вријеме, играти прволигашке утакмице, да више неће у град на Врбасу долазити Партизан, Црвена звезда, Хајдук, Вардар, Сарајево...

Овог пута није побиједио фудбал, него људи из сјене, фудбалски мешетари. То је Бањолучане скупо, баш скупо коштало...

Истјерани смо из елите

Лимун Папић, који је извјештавао са бројних Борчевих утакмица, послије селидбе у друголигашке воде рекао је:

- Никад се још није десило у историји југо-фудбала да тим који сакупи 30 бодова и са гол-разликом 43:43 мора да напусти елитно друштво. Мислим да је много раније све фудбалски "скувано", да је Борац типован да се пресели у нижи ранг. Остаје велика сумња на реми (0:0) тузланске Слободе и Бора, као и неријешен резултат (2:2) у посљедњем колу између Динама и Вардара. Борац је био жртва фудбалских игара, али могао је све да их избјегне да нису јесенас проћердали много бодова. Кад би се гледао само прољећни учинак, заузели би пето мјесто, иза Вележа, Хајдука, Црвене звезде и Партизана. Али ни блиставо прољеће није им помогло јер су фудбалски мешетари све одрадили ван терена.

14. мај 1974. године

БОРАЦ – ЖЕЉЕЗНИЧАР 6:4 (5:2)

стријелци: Фазлић у 5 (из једанаестерца), 35. и 72, Јусић у 25, Ибрахимбеговић у 30. и Смилески у 38. минуту за Борац, а Шербо у 1. и 27, Рашевић у 47. и Братић у 88. минуту за Жељезничар, стадион: Градски, гледалаца: 10.000, судија: Радмило Ристић (Београд).

БОРАЦ: Ђулић, Лазић, Гавриловић, Видачак, Вукеља, Кресо, Ћулафић, Јусић, Ибрахимбеговић (Бајагиловић), Фазлић, Ковачевић (Смилески). Тренер: Борис Маровић.

ЖЕЉЕЗНИЧАР: Јањуш, Дераковић, Бећирспахић, Рашевић, Сарачевић, Д. Којовић, С. Којовић, Братић, Хоџић, Шербо, Јанковић (Башић).

(одломак из књиге "Утакмице које се памте", аутори: Зоран Калинић и Жељко Тица, април 2014.)