БОРЧЕВ ВРЕМЕПЛОВ: Лига шест (2000/2001.) - Титула изгубљена у 10 секунди (2. дио)

Сваки пораз, дакако, боли, али онај у некадашњем "граду челика" представљао је изузетно болан неуспјех, који је запријетио да ће још више пореметити атмосферу у нашем табору. Јесте, због повреде, задобијене у сусрету са Широким, капитен Зоран Кукић морао је утакмицу да пресједи на клупи, ниједног тренутка није крочио на паркет, али то, свакако, не може и не смије да буде оправдање за игру и коначан резултат нашег састава у Зеници.

Катастрофалних уводних десет минута били су, испоставило се касније, кобни за Борац Нектар! Око 2.500 гледалаца у готово пакленом амбијенту пружило је безрезервну подршку миљеницима, који су прву четвртину одиграли маестрално, као у трансу! Тада су домаћини стекли велику, али у кошарци, ипак достижну предност. Међутим, иако је гост у преосталом дијелу утакмице шестог кола нешто побољшао игру и учинак, до преокрета није дошло и бодови су припали расположенијем ривалу. Потпуно заслужено, нема шта! Зеничане је предводио изузетно расположени и ефикасни Мулић, који је постигао 18 кошева и сигурно био највећи "кривац" за шамар који су Бањолучани добили у Зеници. Њему уз раме нашао се још ефикаснији Бајрамовић (21), а госте су "дотукли" Опачак (13), Хоџић (12) и Смајић (10).

Од наших момака једино похвалу заслужује горостасни Милорад Ковачевић. Доста усамљен, одсјечен, препуштен, у многим тренуцима, сам себи, јуначки се борио, али је то било недовољно за побједу и оних његових 28 погодака.

Зеничка статистика је заиста поражавајућа. Да човјек неке податке и не повјерује! За тројку се шутирало 20:4!? Односно – 20 %.

Послије два прилично изненађујућа пораза, пред пут у Читлук јављао се страх од могућег трећег краха! Срећом, забиљежена је изузетно важна побједа и мир се вратио у редове клуба, што је и те како било важно, уочи доласка увијек опасних Тузлака.

Све оно што се збивало у полупразној дворани кидало је живце, поготово навијачима Борац Нектара, који су ток догађаја пратили уз помоћ малих екрана. Било је 3:2, затим 9:9, потом 14:15, односно 14:18 на крају прве четвртине. Наравно, Бањолучани су задовољно трљали руке, вјерујући да су бодови већ укњижени, а радост је била тим већа јер у тиму није било капитена Зорана Кукића, који је повријеђен, сједио на клупи "злу не требало". Међутим, убрзо почиње да се топи и на крају се истопила предност гостију. Стигло се до застрашујућих 42:34, па се отишло на одмор у свлачионице.


Схвативши да је све кренуло наопако, Велимир Гашић је у полувремену повукао једини могућ потез: у ватру је бацио ровитог капитена и тому се обилато посрећило. Послије 46:41, односно 55:41... Зоран Кукић је све команде преузео у своје руке, а саиграчи су добили у самопоуздању, слиједили су примјер капитена и све је полако почело да се окреће у корист већ прежаљеног Борац Нектара.

Шутирало се, али и промашивало, па је и даље све било неизвјесно: 55:43 Гемаљевић, 55:45 Кукић, 55:48 тројка Ђорића и силно охрабрање за саиграче, 57:48 Праскало, 57:50 Ђорић (слободна бацања), а трећу четвртину "зачинио" је Саша Вулета прецизним поготком, 59:52. У тих 30 минута кошаркаши Борац Нектара изгубили су равно 20 лопти!?

У одлучујућих десет минута, Гашић је у битку увео четворицу горостаса: Гемаљевића, Кукића, Ковачевића и Вулету, придодајући им непредвидљивог Ђорића. То је, рекли бисмо, била спасоносна комбинација Сада су почели да пљуште кошеви Бањолучана, а домаћини су запажено губили тло под ногама и уопште кошаркашки компас: 59:54 Кукић, 59:56 Ковачевић, уз асистенцију Гемаљевића, 59:57 Ковачевић, затим 61:59 Гемаљевић, али је то био тренутак када је Ковачевић добио 4. личну грешку. Зоран Кукић је искористио два слободна бацања и послије дужег времена резултат је поново био неријешен: 61:61. Слиједило је оно недокучиво "кош за кош": 63:61 (Пињух), 66:66 (Глишовић), 67:66 (Пињух), 67:68 (Ђорић).

Био је то почетак краја Бротња! Преузевши предност Борац Нектар је преузео контролу над игром. Појачао је темпо, Кукић је "умирио" Красића који је до тада био неумољив постигавши равно 21 поен.

Слиједило је 67:70 (Кукић, слободна бацања), 67:72 (Кукић), 70:72 (Булић 2+1), Ђорић је због пете личне грешке морао на клупу, а замијенио га је Саша Вујасиновић, 70:74 (Кукић), 72:74 (Прскало), 72:76 (Вулета, слободна бацања), 74:76 (Прскало), 74:78 (Глишовић, слободна бацања), а Вулетин покушај за тројку није прошао, па је Пињух прво реализовао једно слободно бацање, а потом погодио кош, па отуд 77:78, на неких 50 секунди прије краја. Бањолучани су се следили када је Вулета погријешио у додавању, али је зато Глишовић искристио једно бацање и то је било 77:79! Опасни Прскало добио је 5. личну грешку, а Кукић је маестрално поставио "рампу" Красићу 27 секунди прије посљедњег оглашавања сирене, а покушај Стојковића да тројком све разријеши није уродио плодом, да би Пињух изједначио на 79:79!?

Када је остало још 15 секунди, Борац Нектар је лопту имао у посједу, Вулета је импресивном концентрацијом реализовао два слободна бацања – 79:81, а када је Красић неколико секунди прије краја очајнички шутирао, Зоран Кукић се винуо небу под облаке, велемајсторски лопту уклонио са обруча док је она кретала ка мрежици, и два бода су истог часа укњижена на конто нашег клуба. Побједа није измакла! Битна, важна!

Тај успјех био је огромно охрабрење пред долазак Слободе. Спортска дворана "Борик" бљештала је црвено-плавом бојом. На сваком сједишту нашао се најлонски "прслук" у црвеној или плавој боји, које су навијачи сложно навукли на груди. Био је то виспрен, до тада Бањолучанима непознат потез, који је атмосферу одмах "потпалио". "Борик" се истински "купао" у клупским бојама Борац Нектара!

Док су се играчи уобичајено загријавали, Зоран Кукић је сједио на клупи за резерве и на нози, оној повријеђеној држао облоге од леда. То је, дакако, "заледило" присталице домаћина, јер је свима било јасно да капитен, још увијек, није спреман за љуте мегдане. Због тога је Велимир Гашић на паркет извео ову стартну петорку: Ђорић, Вулета, Гемаљевић, Глишовић и Којадиновић. Иако Никола Глишовић у првим секундама дербија није реализовао два слободна бацања, Борац Нектар је ипак повео са 2:0 и 4:1, захваљујући прецизности прво Вулете, а затим Ђорића. У 6. минуту било је 12:9, убрзо 12:12, затим 14:14, послије чега слиједи десет поена у серији, уз тројку Ђорића и слободна бацања Глишовића, па се стигло до 24:17, и на предах се отишло са тим резултатом.

Иста постава започела је и другу четвртину, али су гости припријетили са оних 24:22. Тада су Вулета и Стојковић тројкама обезбиједили ново преимућство, доста опипљиво, 30:22. На реду су била два слободна бацања Ковачевић,а тројка Гемаљевића и погодак Ђорића, па је код резултата 36:26, овај посљедњи своје мјесто уступио Вујасиновићу, а у 16. минуту већ је било 40:28, да би тројком Вујасиновића семафор био "присиљен" да покаже 44:34. На одмор се отишло са одличних 46:36 и нико тада уопште није страховао за коначни исход окршаја.

Страх је почео да се провлачи кроз дворану оног часа када су Тузлаци смањили на опасних 46:41, али је баш тада, у прави час, сијевнула тројка Слађана Стојковића, који је мајсторски шутирао преко одличног Кестла, па је било 49:41, а убрзо 51:41, те 54:43, а послије још једне тројке расположеног Стојковића стигло се и до 58:49. У том периоду учестале су промјене, али су Тузлаци било некако агресивнији, одлучнији и тачнији, што је у 28. минуту довело до 61:58. Били су то кризни тренуци домаћина. Срећом, баш тада, баш у том преломном периоду, "Бориком" је из свих грла почело да грми: "Борац! Борац! "

Ни "шести" играч није много помогао: 63:58, 63:62, па тројком Стојковића 66:62. Ту је био крај треће четвртине.

Када је почело посљедњих десет минута, Никола Глишовић је схватио да мора да игра за двојицу, па је повећао на 68:65, односно 70:65. С друге стране, тамнопути Кестл се разиграо, све му је полазило за руком, изузев слободних бацања, код којих је битно подбацио.

Записујемо: 72:68, Глишовић из слободних бацања, 72:71, 74:71, 75:71, 75:72... Живци пуцају, а Тери Кестл решета кош.

Када је он заустављен, преморен и преуморан, Борац Нектар започиње лов на побједу и побједоносно напушта паркет узаврелог "Борика". Финиш је изгледао овако: 78:73, Ђорић, слободна бацања; 81:74, Стојковић тројком; 83:78, Ђорић; 83:80, Кестл; 85:80, Ковачевић (38. минут). Тада је Ђорић добио 5. личну грешку, а замијенио га је Вујасиновић.

На минут и тридесет секунди прије краја, Саша Вулета је подигао на 88:80 и све нејасноће су биле коначно, заувијек отклоњене. У тим завршним тренуцима све живо у дворани било је на ногама, а потом је слиједила салва аплауза, намијењена заслуженом побједнику.

Послије двије узастопне побједе, ваљало је у Александровац, на мегдан ривалу који, зашто не рећи, Борац Нектару, у посљедње вријеме, није дао нормално да "дише", није му дозвољавао "ока да отвори". А знало се, отприлике, и ово: ко побиједи у утакмици 9. рунде, томе ће припасти прво мјесто у Лиги шест клубова. Борац Нектар је стартовао са овом поставом: Ђорић, Којадиновић, Вулета, Гемаљевић, Глишовић. Почело је вођством домаћина (2:0) и мањим (срећом, и јединим!) инцидентом темпераментних "вултуреса", али су полицајци испред њих формирали "живи штит" и проблема више није било.

Када је Саша Вулета тројком совј тим довео у предност од 5:4, сви борчевци, су почели да трљају руке, од задовољства, среће и огромне наде. Но, убрзо је било 8:5, а тај период карактеришу два покушаја (неуспјешна!) Феликса Којадиновића, и слабе реализације (с обје стране!) слободних бацања, али су "жути", ипак играли боље, жустрије у одбрани, повремено и погађали... Изгледало је да су актерима руке пребукиране – оловом. У 9. минуту Игокеа је водила са 13:7, а у ватру су бачени Стојковић и Кукић, умјесто Којадиновића и Глишовића, али то није много помогло, јер је почетком друге дионице брзо било 19:7, послије Илићеве тројке. Тај период започео је овај састав: Ђорић, Кукић, Стојковић, Гемаљевић, Вулета, али је Ђорић убрзо зарадио и трећу личну грешку па је морао на клупу, а замијенио га је Вујасиновић. Домаћини су водили главну ријећ, господарили су паркетом и семафором, све се одвијало по њиховој жељи: 23:10 (14), 27:15 (тројка Стојковића), 34:17, 37:20. Тада је, отприлике, Саша Вулета кажњен техничком грешком, а у 18. минуту било је 38:23. Услиједила су чак три покушаја играча Игокее да предност повећају тројкама, али нису били довољно концентрисани и прецизни, па је прво полувријеме завршено са 38:23.

Бањолучани: Вујасиновић, Кукић, Вулета, Глишовић и Стојковић трећу четвртину започели су са три промашаја, а домаћи су повећали на 40:23, па нико, у нашем табору, није имао право да гаји било какве оптимистичке наде. Нико, баш нико, није ни слутио да ће десети поени Саше Вулете, односно пресјечена лопта и погодак Зорана Кукића, бити, уједно, и "команда" за свеопшти напад Бањолучана, који ће, одмах иза тога, украсити Слађан Стојковић са двије везане тројке и у 23. минуту већ је било – 42:33. Слиједило је закуцавање Саше Вулете, потом погодак Николе Глишовића, те два успјешно изведена слободна бацања Слађана Стојковића, тако да се предност "жутих" топила као лед на сунцу, иако је Игокеа још увијек водила са 45:39. Послије поготка Илића (И), на отворену сцену ступа расположени Никола Глишовић и оних 47:30 претвара у колосалних 47:45, да би затим Слађан Стојковић Борац Нектар, послије дуго времена, довео у друго вођство, 48:48. Био је то, де факто, почетак краја снажне Игокее. Растрчали су се гости, разиграли, распјевали... на паркету и страдање домаћина се појачавало: 49:53 (тада је Стојковић добио и четврту личну грешку!), 49:55, па се дошло до 55:55, захваљујући домаћој серији од 6:0 која, срећом по Борац Нектар, није уништила златну нит. За вођство од 58:55 побринуо се Слађан Стојковић хладнокрвно изводећи три слободна бацања послије којих је, због пете личне, морао, тешка срца, на клупу!

За вријеме тајм-аута, Велимир Гашић је био гласан и јасан, савјетујући своје пулене:

"Све је у најбољем реду. Има да изгинете на паркету. То од вас тражим. Добићете их..."

На 58:58 изједначио је Шево тројком, али је Никола Глишовић подигао на 60:58, Зиројевић тројком на 61:60, да би тројка Ђорића са звуком сирене Борац Нектару омогућила ново вођство и мирнији двоминутни предах уочи завршних, одлучујућих десет минута. Јер, 63:61 није, гледајући бројке, нешто посебно, али је једне дотукло, а другима улило дивовску снагу.

Прича даље иде овако: 63:63 – Шево, 63:65 – Вулета, из тешке ситуације, 63:66, Кукић (слободна бацања, 1+0), 65:66 – Парежанин (слободна бацања), 65:68 – Кукић, на пас Гемаљевића, 65:70 – Кукић.

Будно око запажа: кошаркаши Игокее у нервозном настојању да зауставе "побјешњеле" госте, почињу све чешће да шутирају нерезонски, без довољно концентрације, послије само десетак секунди напада... А двака лоше упућена лопта постаје плијен њихових ривала.

У дворани – пакао! Овоземаљски! Трешти са свих страна, поготово са оне гдје су се смјестили опкољени "вултуреси".

И даље: 68:72 – Кукић, 69:72 – Парежанин (0+1), потом пројектил Саше Вулете и његова тројка, па ја је 69:75, а Парежанин, журећи да поправи што се може, два пута лоше шутира са дистанце веће од 6,25 метара. У 35. минуту је 69:77 – Кукић, што потврђује да је "машина" Борац Нектара у пуном погону, добро уходана, подмазана...

Напади се стално смјењују, погађа се и промашује, а у 39. минуту, код оних 73:83, почиње бањолучка пјесма: "А сад адио, а сад адио..."

Ту је негдје стварни крај, али до стварног има још доста кошаркашког времена. "Вултуреси" кличу: "Шампиони! Шампиони!", док Илић, Ђорић, Вујасиновић, Кукић (закуцавање), Зиројевић рутински обављају "завршне радове" јер је свима, баш свима јасно ко ће из овог одлучујућег дуела изаћи као побједник. У 3. четвртини главну ријеч је водио Слађан Стојковић, а у четвртој Зоран Кукић. Побједа је осигурана.

"Вултуреси" су све гласнији, подгријавају атмосферу, а Ненад Ђорић у посљедњим секундама поставља коначних 80:91. Односно побједоносних 91:80.

Славље на једном дијелу трибина, славље на паркету, међу члановима Борац Нектара. Салом одјекује: "Шампиони! Шампиони!"

Да ли је Борац Нектар стварно шампион Лиге шест? Јасно да јесте – говоре многи – још му остаје само Широки, послије којег ће широм бити отворена врата новог тријумфа.

Сви или готово сви су заборавили на ону стару, мудру, латинску: "Facta, facta, non verba" ("Дјела, дјела, а не ријечи").

Борац Нектар се нашао пред тријумфалним вратима и пред Широким. Све, баш све је имао у властитим рукама, али је почетак био опомињући: гости су повели са 3:0, а затим и са 5:4. Међутим, када је Саша Вулета лопту смјестио тамо гдје треба и свој тим довео у вођство, "Бориком" је почело да грми и та грмљавина потрајаће равно 40 минута! У 6. минуту, послије тројке Феликса Којадиновића, већ је било 9:6, али су Херцеговци, такође тројком, успјели да изједначе на 9:9, односно поведу са 12:9, чему су претходила три покушаја домаћина да повећају предност. Од тога у два наврата није реализована тројка. Но, то су биле неке, рекли бисмо, пролазне слабости Бањолучана, јер су услиједили тачни ударци Глишовића, Којадиновића, поново Глишовића и оних 20:17, на крају првих десет минута, још више су покренули навијачку лавину.

Утакмицу је започела постава: Вујасиновић, Кукић, Вулета, Којадиновић и Глишовић, а други период: Ђорић, Кукић, Вулета, Којадиновић и Глишовић. Када су гости изједначили на 20:20, схватило се да је ђаво однио шалу, редови Борац Нектара су се збили, снаге су мобилисане. У 16. минуту семафор је показивао 29:23, послије Којадиновићеве тројке, а контру и асистенцију Стојковића, Кукић је преточио у 31:23. Био је то знак да ће бодови остати у Бањој Луци, односно да је титула побједника све ближе. Међутим, око срца је постало хладније када чак ТРИ покушаја Слађана Стојковића за тројку нису успјела, али је зато трештало од оног препознатљивог скандирања унаоколо "Бориком" када одзвања: "Борац Бања Лука ооо, Борац Бања Лука ооо!"

Крај првог полувремена био је карактеристичан по томе што су заредале личне грешке, домаћина и што се на одмор у свлачионицу отишло са 40:30, јер је Милорад Ковачевић у два нaврата био и довољно снажан и прецизан да, једном "закуцавањем", погоди кош Широког.

Трећу четвртину домаћин је започео поставом: Ђорић, Кукић, Гемаљевић, Стојковић и Ковачевић. Тај тим није успио да повећа преимућство, дозволивши гостима да смање на 40:36. Чак три минута Борац Нектар није успио да лопти пронађе пут кроз мрежицу, али ће се, у 26. минуту, ипак стићи до 48:38 и опет је у дворани истински урнебес. Нико тада не помишља да ће се догодити, десити... нешто страшно, да страшније не може да буде! Када Кукић није реализовао два слободна бацања, а Ковачевић два пута био непрецизан, Широки је смањио на 49:46, притискајући ривала, стално га држећи у грчу, не дозвољавајући му да предахне, да уђе у ритам погодака. У финишу, Вулета је искористио контру, а Кукић прецизно гађао, па је оних 55:46 поново охрабрило посматраче.

Стратег Борац Нектара Велимир Гашић, с обзиром на то да су готово сви кошаркаши који су улазили у игру накупили доста личних грешака, завршну четвртину започео је са овом петорком: Ђорић, Кукић, Глишовић, Стојковић и Вулета. Иако је Никола Глишовић мајсторски погодио кош (57:46), нека опасност је лебдјела у ваздуху, поготово када је Ненад Ђорић зарадио четврту личну грешку. Истина, у 34. минуту домаћин је стигао до 58:53, односно 61:53, али су гости у 36. минуту већ имали за њих охрабрујућих и опипљивих 61:59.

Тада је започео рат, борба на живот и смрт, у којој су домаћини уз себе имали гледаоце, а гости, све нам се чини, притајене, лукаве судије које су нечујно воду наводиле на њихов млин.

У 37. минуту Зоран Кукић је реализовао два слободна бацања (63:59), гости су погодили кош, а Саша Вулета у 38. минуту повећао на 65:61. Тада се судијски пар одлучује да капитену Кукићу досуди пету личну грешку и то је, по неким мишљењима, био почетак краја Борац Нектара, у овом двобоју, дербију, утакмици одлуке.

Тачно минут и 11 секунди прије краја, Слађан Стојковић је реализовао слободна бацања, стигло се до 69:65, а "Бориком" се разлијеже пјесма навијачка: "Од Тополе, од Тополе..."

Славље је постало свеопште када је Никола Глишовић повисио на 71:65, тачно 45 секунди орије краја. Када је до краја било преостало само 25 секунди, Широки је смањио на 71:68 (Ерјавец), сви гледаоци су већ били на ногама, орило се: "Борац! Борац!", а у том паклу Слађан Стојковић је од два слободна бацања реализовао само једно, па је резултат био 72:68. На само десет секунди прије краја, код резултата 72:70, Никола Глишовић је добио шансу живота да, изводећи два слободна бацања, Борац Нектару подари титулу побједника Лиге шест. Тада се све, баш све окренуло против њега и његовог клуба; он је био врло прецизан код првог извођења (73:70), али му је, код другог, рука задрхтала. Неко од гостујућих кошаркаша зграбио је лопту, брзином свјетлости одиграо контру дотуривши лопту расположеном Ерјавецу. Из угла, тамо гдје је клупа Борац Нектара, он је, на само два или три секунда прије краја, шутирао тројку и – погодио. Тиме је резултат био изједначен – 73:73 – па је, наравно, слиједио продужетак од пет минута.

Увијек је било тако и остаће: тим који је био на дохвату побједе, па то све изгуби, психолошки одмах пада, губи концентрацију, у главама играча ствара се бурбурет! Тако је било и са Бањолучанима! Истина, Вулета је реализовао једно слободно бацање, довео Борац Нектар у вођство од 74:73, и то је било све што су домаћини у тих пет минута урадили. Када је Одоук погодио и Широком омогућио да послије толико минута поново дође у вођство – 75:74 – почео је слом домаћина. Уосталом, ево како су се цифре на семафору смјењивале: 74:78 (опет Ерјавец тројком), 75:78, 77:80, 78:80, Ђорић је добио пету личну грешку, 78:82 (Ерјавец, слободна бацања), Глишовић је добио пету личну грешку, 79:82, 83:82 (Вулета), 83:84, 83:87, 85:87, 85:88, тада је Стојковић пропустио прилику да реализује два слободна бацања, а три секунде прије краја Жорж је слободна бацања претворио у 85:90 и то је био крај.

Мук у дворани. Гледаоци су остали без ријечи. Наши кошаркаши покушавају да им захвале за све подршке током сезоне. Блиједи, исцрпљени, очајни, са сузама у очима напуштају паркет.

У тих десет секунди Борац Нектар је изгубио све. Титулу побједника. Учешће у Купу Рајмонда Сапорте. Жеље, наде, очекивања... су збрисани док би човјек трепнуо. И то је спорт. Понекад тако суров.

Сезона 2000/2001. је завршена – поразом! А све је наговјештавало, говорило да ће се та ноћ претворити у тријумф над тријумфима. Баш као и годину дана раније.

6. коло (9. мај 2001.) ЗЕНИЦА ЧЕЛИК – БОРАЦ НЕКТАР 96:83 (Ђорић 7, Чубрило, Вујасиновић 5, Кукић, Шћекић, Гемаљевић 4, Глишовић 7, Стојковић 11, Ковачевић 27, Којадиновић 3, Вулета 19, Вуковић)

7. коло (12. мај 2001.) БРОТЊО – БОРАЦ НЕКТАР 79:81 (Ђорић 13, Вујасиновић 3, Кукић 16, Шћекић, Гемаљевић 6, Глишовић 12, Стојковић 6, Ковачевић 9, Којадиновић 7, Вулета 9, Вуковић)

8. коло (19. мај 2001.) БОРАЦ НЕКТАР – СЛОБОДА ДИТА 88:82 (Ђорић 17, Чубрило, Вујасиновић 3, Кукић, Шћекић, Гемаљевић 5, Глишовић 18, Стојковић 18, Ковачевић 8, Којадиновић, Вулета 19, Вуковић)

9. коло (26. мај 2001.) ИГОКЕА – БОРАЦ НЕКТАР 80:91 (Ђорић 13, Чубрило, Вујасиновић 6, Кукић 17, Шћекић, Гемаљевић, Глишовић 13, Стојковић 23, Ковачевић, Којадиновић, Вулета 19, Вуковић)

10. коло (2. јун 2001.) БОРАЦ НЕКТАР – ШИРОКИ 85:90 (Ђорић 9, Чубрило, Вујасиновић, Кукић 19, Шћекић, Гемаљевић 4, Глишовић 15, Стојковић 16, Ковачевић 4, Којадиновић 9, Вулета 9, Вуковић)

(одломак из Годишњака Кошаркашког клуба Борац Нектар, аутор Лимун Папић, 2001.)