Аутор ових редова памти када је, септембра 1972. године положен камен темељац за Спортску дворану "Борик". Присуствовао је свечаности отварања овог здања, извјештавао је са финала Купа шампиона Борац – Фредериција, уживао у побједи Маријана Бенеша над Французом Коеном и његовој промоцији у шампиона Старог континента; памти много, много тога што је везано за "Борик", али не може да се сјети да ли се икада, под бетонски кров ове љепотице, у званичном такмичењу, слегло толико људи, као што се то збило 30. јануара 2001. године, на мечу осмине финала Купа Рајмонда Сапорте, између Борац Нектара и Керавноса, из Никозије (Кипар).

Као да се сва, баш сва спортска Бања Лука, те ноћи запутила ка попришту тог кошаркашког двомеча. У 19,15 часова (утакмица је почела у 20,30) "Борик" је већ био пун! Иако је вршен директан телевизијски пренос! Пред вратима дворане остало је, ко зна колико несрећника који нису, једноставно, имали гдје да се смјесте! Неки од њих, као колега Никола Крагуљ, са кћерком, схватио је да "игла нема гдје да падне", пожурио је кући, како не би пропустио пренос, када већ није могао све да прати и види у живо!

По старом, добром обичају, Велимир Гашић је у ватру прво бацио ову петорку: Вујасиновић, Кукић, Вулета, Гемаљевић, Ковачевић. Када је борба започела, започела је и та тутњава под сводовима "Борика" и, дакако, није престајала док рефлектори нису почели да се гасе.

Гости су први лопту пробацили кроз мрећицу, али је у 4. минуту било 9:4, па 10:6, а Гемаљевић је у том фуриозном почетку брзо зарадио и другу личну грешку! Када су Кипрани, предвођен тројицом тамнопутих момака, у 6. минуту изједначили на 10:10, а у 7. минуту повели са 16:12 ("они" 10, а "ми" 2 поена!), страх је почео да се увлачи у кости, тмурне мисли ројиле су се у главама гледалаца. Срећом, брзо је било 16:16, да би тада наши представници начинили двије грубе, несхватљиве грешке (Ковачевић је приликом убацивања лопте у игру тај "предмет" поклонио гостима, а Гемаљевић се са лоптом вратио у поље одбране), што је ривалу и омогућило да поведе са 22:16. Но, наши се нису дали, а Саша Вујасиновић је, пред сам крај, кренуо у соло-продор, "положио" лопту, а сирена је означила крај прве четвртине, 21:22.

Приликом подбацивања лопте, Кипрани су је, на почетку друге четвртине, освојили и доста брзо повели са 28:25 (13), па су се брига и невјерица смјењивале, из минута у минут. Тада долази до прве измјене стартног састава: на клупу су се преселили Вујасиновић и Вулета, а шансу су добили Благојевић и Ђорић, у 14. минуту, код резултата 25:28. Тада долази до мале чарке међу кошаркашима, а када је Анастасиадис ("седмица") требало да изведе два слободна бацања, двораном је загрмјело. Био је то хук који леди крв у жилама. Тада је Кипранин, подижући руке у ваздух, испровоцирао гледаоце до те мјере да умало није дошло до истинског скандала. Наиме, ка паркету су полетјели бројни (мали) предмети, па су дјечаци имали пуне руке посла да их уклоне. Званични спикер преклињао је навијаче да се смире, судије су чекале шта ће даље да се догоди, а када је меч настављен, све конце игре у рукама одједном је преузео – Борац Нектар.

Све је, рекли бисмо, поренула тројка Ненада Ђорића, који је у 16. минуту тим поготком смањио на 28:29. Затим је наишло неколико урнебесних минута у којима су домаћини решетали кош госта, а гост никако није успијевао да се среди, да "стане на лопту". Ево тог "филма": 31:31, Вулета (тројка), 33:31, Благојевић, затим 35:31, Ђорић, 38:31, Кукић (2+1), 40:34, потом 42:34, Ђорић, у 18. минуту било је 43:34, Ђорић, па 43:36, те 45:36, Вулета, 45:38, односно 47:38, Благојевић. За тих четири-пет минута Кипрани никако нису могли да се снађу, "вода им је ушла у уши", па су Бањолучани трећи период започели са капиталом од осам поена, 47:39.

Чувајући Кукића, Фоукс ("12") брзо је добио четврту личну грешку, а у 24. минуту, послије тројке Бориса Благојевића, семафор је показивао сјајних 54:44! Када је снажни Ковачевић добио трећу личну грешку, замијенио га је нови љубимац навијача Глишовић, али то уопште, наравно, није пореметило разигране кошаркаше Борац Нектара. Слиједило је 58:46, затим 58:48, на 60:59 повећао је Глишовић, у игру је уведен темпераментни Којадиновић, са 2+1 Кукић је поставио 63:51, у 29. минуту Којадиновић је тројком повећао на 69:55 и тај период игре завршио се с коначних 69:57.

Другу и трећу четвртину кошаркаши Борац Нектара су одиграли надахнуто, борбено, полетно, одговорно, у посљедњим фазама готово бриљантно. Гости се нису предавали, атаковали су на све могуће начине, а предводио их је сјајни, незаустављиви црнац Барет, који је погађао са свих позиција, слободна бацања је извео са убједљивих 10:9!?

Схвативши да пред собом имају јак, уигран тим, најбољи састав који је у овој сезони гостовао у Бањој Луци, навијачи су почели да калкулишу израчунавајући колико би кошева предности било довољмо за пролаз у четвртфинале. Већина се заустављала на броју 15, а они опрезнији би прижељивали побједу од 20 разлике!

Кипрани су и четврти пут освојили лопту, али су је одмах изгубили, да би Кукић тројком подигао на 72:57, а Ђорић несмотрено добио 4. личну грешку. Слиједили су погоци Кукића (2+1, па 2), те Гемаљевића и у 34. минуту било је 78:59. Назирала се висока, недостижна побједа домаћина и испуњавање жеље од 20 поена разлике, поготово када је Ђорић још једном тројком повећао на тачно 81:61. у два наврата Глишовић је подигао гледаоце, а потом је Вулета урадио шта треба да би два минута прије краја резултат био божанствен – 89:67.

Радости није било краја! Све је говорило да ће Борац Нектар сав посао обавити овдје, у свом "Борику", пред навијачима и присталицама. Већ се калкулисало и размишљало о наредном ривалу.

Она стара: "Прво скочи, па реци хоп!", потврду је нашла и тог претпосљедњег јануарског дана. Финиш је све покварио! Снови су се за час распршили. Од два бацања Кукић ниједно није искористио, Гемаљевић, па Ђорић нису успјешно завршили апсолутно добро припремљене нападе, а кошаркаши Керавноса су то објеручке искористили и битно ублажили пораз.

У та завршна, можда и одлучујућа два минута домаћин није постигао ниједан поен (!?), а гост је реализовао чак седам и "прво полувријеме" двобоја српских и кипарских кошаркаша завршено је са 89:74.

Напуштајући узаврели "Борик", гледаоци су листом констатовали: "Ни мало, ни много!" Побједници су лијепо прославили тријумф, али су већ сутрадан прионули на посао, сада размишљајући о Никозији, о оних 15 поена преимућства и пропуштеној прилици да се добро обезбиједе уочи "другог полувремена".

У недјељу, 4. фебруара 2001. године, наша експедиција запутила се ка Кипру. Прво је аутобусом путовала до Будимпеште, а затим авионом до Ларнаке, да би, потом, раздаљину до Никозије (око 60 километара!) превалили поново аутобусом.

Кипрани су, послије мегдана у СД "Борик", најављивали, и то јавно, негостољубив дочек, јер су их, наводно, за вријеме утакмице гледаоци вријеђали. Те пријетње су испунили: екипу нико није дочекао, нити испратио. То је наговјештавало оно најгоре: ненормалне услове за реванш, од ког је зависило који ће клуб међу осам најбољих у Купу Рајмонда Сапорте. Тако је, мање-више, и било!

Иако је у дворану, која је примила 1.200 гледалаца, јер је то њен оптимални капацитет, закорачио са предношћу од 15 поена, Борац Нектар није успио да сачува то и такво преимућство. Наши кошаркаши су против себе имали наелектрисану атмосферу, пристрасан судијски пар и фанатичне играче Керавноса, који су поново потврдили да су складна, уједначена и уиграна "сквадра". Међутим, ипак боли, и од свих дана, сазнање да оних 89:74 гост није знао, а ни успио да сачува и материјализује истинским подвигом, пласманом у четвртфинале овог такмичења.

Током прве четвртине снаге су биле изједначене, па развој догађаја није наговјештавао мучан пораз. Да неће бити добро, могло се наслутити већ у другој фази утакмице, јер су Кипрани тај период ријешили у своју корист, 22:16. Све је наопако кренуло у трећој дионици. Тада је пала одлука о побједнику! Домаћини су, наиме, нанизали серију од готово невјероватних 13:0 и послије оних 71:51 само су рутинирано, смирено и рационално одржавали ту разлику и тако Борац Нектар елиминисали из Купа. Тих 22:15 све је одлучило. У завршном циклусу мегдана Борац Нектар се само донекле опоравио од шока треће четвртине, али за подвиг није било ни времена, још мање снаге. То што је тај период добио са 22:20, не може бити ни сићушна утјеха.

Неки стратешки подаци бацају више свјетла на кипарска дешавања! Тако је Борац Нектар изгубио, "продао" 23 лопте. Једна или двије мање у рукама противника значило би – пласман даље. Друго, од 32 слободна бацања реализовано је само 19!? Да је некоме од играча рука задрхтала само два или три пута мање, ето среће и радости. Трио Кипрана Стилианидес, затим тамнопути Барет и Фоукс реализовао је чак 78 кошева, од укупно 91.

Са кошаркашима је у Никозију отпутовала и екипа Радио-телевизије Републике Српске, али јој домаћини нису дозволили да сними утакмицу, па су гледаоци у Српској остали прекраћени. Зашто су Кипрани тако поступили, није тешко одгонетнути, ако се има на умуј критеријум судијског тандема.

Жал, жал, остаде жал! Тако близу, а тако далеко.

У редовној рубрици "Шести дан", а под насловом "Частан опроштај", у суботу, 10. фебруара, "Глас српски" је објавио овај коментар:

"Посљедњи наш представник у Европи, сишао је са европске сцене. Борац Нектар се поразом у Никозији опростио од Купа Рајмонда Сапорте. Многи с правом жале што није сачувана она предност од 15 поена из првог меча представника двију држава и свакако ће се дуго јадиковати над злом судбином "пивара", поготово ако се подсјетимо да су у посљедња два минута у "Борику" испустили још веће преимућство, које је, у једном часу, износило 21 поен. Можемо, поготово кошаркаши, кукати до неба, али у нокаут систему поправног испита нема.

Међутим, Борац Нектар се од Европе опростио на частан, поштен, витешки начин. У овој сезони дуго је на њој био присутан. Одиграо је 12 утакмица. Шест пута је побиједио, исто толико пута био поражен. Оставио је дубок траг и уколико се наредне јесени поново сврста у једно од европских такмичења, ривали ће га, свакако, цијенити, поштовати и од њега зазирати. Ако се сада све стави под повећало и почне анализа онога што је остало иза Бањолучана, неке чињенице се намећу саме по себи. Прво, Борац Нектар је у шест наврата Спортску дворану "Борик" испунио, углавном, до посљедњег мјеста. Захваљујући њему наша кошарка је доживјела запажен узлет, изазвала је огромну пажљу присталица спорта и свих медија. Приче о кошаркашима Борац Нектара "крстариле" су новинским ступцима, радио-таласима, телевизијским екранима. Кошаркаши су постали изузетни, колосални представници Републике Српске. Друго, сви његови ривали, њих шест, у својим редовима су, као по неком правилу, имали двојицу, тројицу, па и четворицу странаца. Ето, састав из Никозије регрутовао је тројицу тамнопутих момака. С друге стране, Борац Нектар се морао ослонити на домаће снаге и на неколико кошаркаша који су се запутили преко Дрине (за њих многи и даље кажу "наши кошаркаши"!). Наш представник је и у материјалном погледу био у неравноправном положају, у односу на друге учеснике европских надметања. Не би, сматрамо, било коректно да сада дрвље и камење сваљујемо на двојицу арбитара који су водили реванш у Никозији, иако се сви слажу да су се апсолутно ставили на страну Кипрана. Ако је тако, нека им служи на част, а Борац Нектар за нека нова такмичења треба и то да увијек има на уму. Кошарка је постала велик бизнис, ту се новац врти у енормним количинама, а наш састав није у стању да се равноправно "ухвати у то коло".

Испадање из Купа Рајмонда Сапорте не треба схватити као смак свијета. Далеко од тога. Колико сутра – недјеља - "Борик" ће опет бити пун. То је, сви вјерују, тек један од многих окршаја ова два одлична састава која ће "засладити" завршницу државног шампионата. Када Српска добије новог (старог) првака, на реду су квалификације. Значи, биће још мнго ватре, узбуђења, неизвјесности... под кошевима. Једна етапа остала је иза Бањолучана, друга започиње. Све снаге сад ваља усредсредити на утакмице које су на програму, а гледаоци ће, опет, имати силу разлога да се, као и досад, упуте ка "Борику"".

Прва утакмица

30. јануар 2001.

БОРАЦ НЕКТАР – КЕРАВНОС 89:74 (Ђорић 11, Чубрило, Вујасиновић 5, Кукић 29, Гемаљевић 8, Глишовић 6, Ковачевић 1, Којадиновић 4, Вулета 14, Благојевић 11)

Друга утакмица

6. фебруар 2001.

КЕРАВНОС – БОРАЦ НЕКТАР 91:73 (Ђорић 13, Вујасиновић 5, Кукић 12, Шћекић, Гeмаљевић 17, Глишовић 10, Ковачевић 2, Којадиновић, Вулета 11, Благојевић 2)

(одломак из Годишњака Кошаркашког клуба Борац Нектар, аутор Лимун Папић, 2001.)

< Prev		Next >