Кад год је испадао из лиге (било је то 1974. и 1981. године), Борац је био фудбалска жртва. Да се само вредновало оно остварено на терену, Бањолучани се никад не би селили у ранг ниже, али су због игара ван терена скупо плаћали фудбалски цех. Тако је било и 29. маја 2005. године.

Пред посљедње коло шампионата, које је одлучивало ко ће испасти из Премијер лиге, Борац је био у најповољнијем положају од свих угрожених јер је код куће чекао Посушје. Његови ривали за опстанак били су на тешком искушењу, Жепче је морало на ноге другопласираном Жељезничару, а Будућност је гостовала у Угљевику код давно отписаног Рудара. Сви су били убијеђени да Жепче не може побиједити "Жељу" на "Грбавици", а многи су вјеровали у српску фудбалску "везу" у Угљевику.

На Градском стадиону није пошло по жељи Бањолучана. У 8. минуту "хладан туш" на љетњих и врућих "плус 30". Нападач гостију Мартиновић опалио је са двадесет и пет метара, ухватио на спавању Шмању и лопта је завршила у његовом горњем углу.

Све дилеме око побједника домаћини су ријешили до краја првог дијела. У 16. минуту дупли пас Бенић – Распудић, овај други је био прецизан, 1:1. Нова промјена резултата у 31. минуту: Бабић је одлично центрирао, а Илић главом по други пут матирао Шренга. Шест минута касније поново фудбалска радост на Градском стадиону, послије центаршута са десне стране расположени Распудић опет је приморао голмана Посушја на предају.

Резултат утакмице у Угљевику послије првих 45 минута ишао је на руку Бањолучанима, Рудар је водио са 1:0, док је Жепче на "Грбавици" имало минималну предност (1:0).

У наставку сусрета више су се пратили резултати у Угљевику и Сарајеву него утакмица у Бањој Луци. Ипак, голови су падали. У 71. минуту поново је Јагић изненадио Шмању, да би одмах по кретању са центра домаћини извели брз напад. У шеснаестерцу је Топић зауставио Тадића, а судија Мрковић ниједног тренутка се није двоумио, показао је на 11 метара. Сигуран извођач био је голман Шмања. На крају је ипак било 4:3 јер је Јелић успио да матира неозбиљну одбрану домаћина.

Кад је судија Мрковић одсвирао крај утакмице, нико на Градском стадиону још није знао да ли је ова побједа довољна за опстанак у лиги јер се нису знали исходи мечева у Угљевику и Сарајеву. Пролазили су тренуци дуги као вјечност. Фудбалери су са тренером Зораном Смилеским на терену чекали фудбалске вијести. А онда је официјални спикер саопштио: Жељезничар – Жепче 1:2 (друга гостујућа побједа у посљедња четири кола), Рудар – Будућност 1:2 (био је то њихов премијерни гостујући тријумф у првенству).

Епилог: из Премијер лиге БиХ испао је – Борац.

Мешетари су баш одиграли главну улогу.

Неправда, па то ти је...

Фудбалски бандити

Огорчен је био Зоран Смилески, тренер Борца.

- Људи из фудбалских савеза БиХ и Републике Српске су ме убјеђивали да ће се коректно завршити сви сусрети посљедњег кола. Посебно сам огорчен на наш савез јер сам им вјеровао. Прије три године када сам био тренер Борца, залагао сам се за Премијер лигу, да играмо заједно са Жељезничарем, Сарајевом, Слободом... Сада видим да сам погријешио јер то су све фудбалски бандити, лига је у правом смислу лоповска. Сав лоповлук осјетио је, нажалост, Борац, који, без обзира на све проблеме, није заслужио да испадне. Каква је то лига кад њу мора да напусти екипа која је сакупила 40 бодова? Сад се тек види колико смо изгубили што нисмо ишли на утакмицу у Источно Сарајево јер смо кажњени одузимањем једног бода. А с њим бисмо сада били премијерлигаши – рекао је Зоран Смилески, тренер Борца.

29. мај 2005. године

БОРАЦ – ПОСУШЈЕ 4:3 (3:1)

стријелци: Распудић у 16. и 37, Илић у 31. и Шмања у 72. минуту (из пенала) за Борац, а Мартиновић у 8, Јагић у 71. и Јелић у 83. минуту за Посушје, стадион: Градски, гледалаца: 3000, судија: Русмир Мрковић (Сарајево), жути картон: Богичевић (Борац).

БОРАЦ: Шмања, Илић (од 57. Самарџић), Мачкић, Ђукић, Бенић, Богичевић (од 80. Куновац), Распудић, Бабић, Каралић (од 69. Тадић), Јандрић, Жарић. Тренер: Зоран Смилески.

ПОСУШЈЕ: Шренг (од 89. Баћак), Квесић (од 73. Рафаел), Стојановић, Топић, Врањковић, Милановић, Мартиновић, Бисоку, Јелић, Васиљ, Јагић.

(одломак из књиге "Утакмице које се памте", аутори: Зоран Калинић и Жељко Тица, април 2014.)

< Prev		Next >