Прије годину дана фудбалери Борца закуцали су на врата Прве савезне лиге Југославије. Што су она остала затворена, "кривци" су играчи тузланске Слободе, који су свог дугогодишњег ривала успјели да елиминишу већ у првом колу квалификација. Послије оних бањолучких тужних и разочаравајућих 0:2 за Слободу, ни у реваншу бољи тим није имао проблема, славио је са 3:1.

Али, тај неуспјех није обесхрабрио, а ни сломио Фазлића и другове. И у сезони 1969-70 направили су фудбалску репризу, као другопласирана екипа (прва је била Ријека) на друголигашком "западу" успјели су да изборе квалификације.

Прва препрека, Осијек, успјешно је оборена. На гостовању су Бањолучани голом Хргића успјели да изборе обећавајући реми – 1:1. У реваншу није све ишло по плану. Осјечани су повели у 28. минуту голом Рајха, да би домаћини преко Бећирбашића у 47. минуту успјели да изједначе на 1:1. Десет минута прије краја, на велемајсторски центаршут Смилеског, најбољег играча сусрета, Фазлић је постигао побједоносни погодак и изазвао прави "џумбус" на трибинама, а касније и на улицама Бање Луке.

Месуд Мулаомеровић, представник Борца на жријебу за друго коло, извукао је за ривала Борац из Чачка. У београдском "Спорту" објављен је наслов: "Хуснија Фазлић оптимиста: Чачани неће издржати". Није само капитен Борца био сигуран у успјех свог тима, и сви његови саиграчи су типовали на побједу: Комадина 3:1, Пелц 3:0, Гавриловић 2:0, Одић 4:0, Алагић 3:1, Кушмић 2:0, Смилески 4:0, Јусић 3:0, Блажевић 2:0, Фазлић 3:1, Хргић 3:1.

И традиција тренера Борца Креше Араповића ишла је наруку Бањолучанима. Њихов садашњи кормилар шест пута је водио Слободу из Титовог Ужица и Срем против Борца из Чачка и ниједном није доживио пораз, односно три пута је славио, три пута играо неријешено.

На Градски стадион се сјатило 15.000 гледалаца. Све је било пуно, многи су остали пред капијом стадиона. Сви су били уз Борац, сви су дошли са жељом да оствари што убједљивију побједу, да се послије десет година поново нађе у најбољем југословенском фудбалском друштву.

Уз силну, огромну подршку са трибина, чим је судија Максимовић дао први знак да утакмица почне, фудбалери Борца сјурили су се ка противничком голу. Већ у 3. минуту стопостотна прилика за домаћина. Фазлић је избио сам пред гол Аврамовића, али је из повољне прилике шутирао покрај гола и измамио уздахе свих на стадиону. Исти "подвиг" поновио је и Јусић три минута касније. Онда се шанса указала Бећирбашићу, али ни он није био довољно присебан.

Бањолучки фудбалски ураган се није утишао. У 17. минуту Фазлић је преварио одбрану Чачана прескочивши једну лопту, она је дошла до Хргића, који је био изненађен варком свог капитена, па је и његов ударац био траљав и лак плијен за Аврамовића. Неколико минута касније Хргић је имао прилику да се искупи за промашај јер је послије једног шута добио лопту као на тацни од голмана гостију. Међутим, и то га је изненадило, отишао је са лоптом улијево, па је само упутио центаршут, који је остао неискоришћен.

Кад су издржали тај почетни фуриозни налет Бањолучана, и Чачани су се охрабрили. Тако је Ћусловић са 16 метара добро шутирао, али је Комадина, који до тада ниједном није интервенисао, избацио лопту у корнер.

И наставак као почетак. Опет напади домаћина. У 47. минуту Фазлић је срушен у шеснаестерцу, сви су на стадиону скочили, а судија Максимовић је досудио прекршај за госте, па су га гледаоци "почастили" звиждуцима.

Брзо је звиждуке замијенио уздах. У казненом простору гостији Фазлић је направио прави дармар и онда одлично шутирао, али је лопта умјесто мреже погодила стативу.

Тандем гостију Баралић – Остојић умало у 63. минуту није шокирао све на стадиону. Домаћа одбрана била је ухваћена на спавању, Остојић се неочекивано након паса Баралића нашао сам пред Комадином, али је из идеалне прилике шутирао поред гола.

И одмах је стигла казна. У 65. минуту Градски стадион се тресао од радости, Борац је повео са 1:0. Акцију је успјешно започео расположени Јусић, у правом тренутку је проиграо Бећирбашића, а овај на најбољи начин завршио овај напад савладавши истрчалог Аврамовића.

Овај погодак бучно је прослављен, а са свих страна се зачуло: "Хоћемо други, хоћемо други", "Сви у напад, сви у напад".

И кренули су домаћини као да је почетак утакмице. Изузев голмана Комадине, сви су јурнули напријед, нису то биле осмишљене акције, него више стихијске. И умало да им се то обије о главу. У 80. минуту идеална шанса за госте. И сам Остојић био је изненађен када му је лопта дошла у ноге, двоумио се да ли да крене према голу или да шутира. Одлучио се за ово друго и погодио стативу. Срећа је овог пута била велики савезник Бањолучана.

На крају, остало је оних минималних 1:0. Бећирбашић је својим голом и једнима и другима оставио фудбалску наду, али и фудбалску стрепњу.

Ништа није изгубљено

Крешимир Араповић, тренер Борца, није био задовољан коначним исходом.

- То што смо ми промашили на почетку сусрета ишло је на руку Чачанима јер се повећавала њихова сигурност. Умјесто да буду разбијени у првих двадесет минута, иначе чврста и покретљива одбрана гостију све је била чвршћа, успјешно је одолијевала нашим бројним налетима. То је за нас већ завршена прича. Али, Чачак је нова етапа, наша нова шанса. Предност је предност, макар износила само један гол, мада се не могу отети утиску да смо оштећени за пенал над Фазлићем, али и да смо по приликама могли и морали стећи убједљивију залиху за реванш. У фудбалу ништа није изгубљено, поготово ми не смијемо тако да мислимо јер су Чачани, ипак, два гола далеко од Прве фудбалске лиге – рекао је Араповић.

5. јул 1970. године

БОРАЦ (БЛ) – БОРАЦ (Ч) 1:0 (0:0)

стријелац: Бећирбашић у 65. минуту, стадион: Градски, гледалаца: 15.000, судија: Максимовић (Нови Сад).

БОРАЦ (БЛ): Комадина, Пелц, Гавриловић, Алагић, Одић, Кушмић, Смилески, Јусић, Бећирбашић, Фазлић, Хргић (Блажевић). Тренер: Крешо Араповић.

БОРАЦ (Ч): Аврамовић, Дуњић, Вебл, Б. Чакаревић, Мартиновић, Петровић, Баралић, Остојић, Радоњић, Ђ. Чакаревић (Богдановић), Ћусловић.

(одломак из књиге "Утакмице које се памте", аутори: Зоран Калинић и Жељко Тица, април 2014.)

< Prev		Next >