БОРЧЕВ ВРЕМЕПЛОВ: Квалификациона лига за Европу - Борац ''истопио'' Зеницу Челик

На основу договора представника три кошаркашка савеза која егзистирају на тлу бивше Босне и Херцеговине, а уз сагласност Међународне кошаркашке федерације (FIBA), по четири клуба из Федерације БиХ, Републике Српске и Херцег-Босне учествовало је у првом кругу квалификација, како би се добили шест чланова лиге. Правила су била јасна: игра се на двије побједе, а шест побједника постаће чланови мини-лиге из које ће ПЕТ првопласираних стећи право учешћа у европским куповима.

Најбољи лигаш учествоваће у Купу Рајмонда Сапорте, а остала четири (2, 3, 4. и 5.) у Купу Радивоја Кораћа. Изазов огроман, улог још већи! Мотив као Монт Еверест!

Како би такмичење могло несметано да се одвија, формирана је Техничка комисија која је надгледала и руководила борбама кошаркаша. Жријеб је одлучио да се Борац Нектар у два (или три!) меча састане са Кошаркашким клубом Зеница Челик из Зенице.

За вишеструког шампиона Републике Српске није уопште било проблема. На паркету је Борац Нектар показао да има добар састав, да су младићи сјајно припремљени, иако је током раздобља "пуњења акумулатора", било доста проблема, па тренер Велимир Гашић није могао да рачуна на одличног Васиља Шеву и младог Сашу Анића, који су кубурили с повредама, док су Кукић (он поготово!), Ђорић, Шућур и Вујасиновић били ровити.

Први сусрет протекао је у знаку – домаћина. Већ у 14. минуту Борац Нектар је имао предност од 29:16, иако је, до тада, на клупи, из опрезности сједио капитен Кукић. Стартни период обиљежили су Саша Вулета, Борис Благојевић и Милорад Ковачевић, а када је у борбу уведен Кукић, преузевши комплетну команду, борбеним гостима није било спаса.

"... Бањолучани су демонстрирали квалитет и супериорност, у свим елементима кошаркашке игре. То је нарочито било уочљиво у скок игри, јер би сви "отпаци" под обручом, уколико би Зеничани добили прилику да шутирају, завршавали у рукама "пивара"..." ("Глас српски", 17. април 2000. године).

Реванш је одигран само три дана касније, у уторак, 18. априла. За Борац Нектар то је, опет, била утакмица којој се пришло до краја озбиљно, професионално и одговорно. Опуштања није смјело да буде и није га било. Без већих проблема, Зеница Челик је савладана и све је, мање-више, текло по плану и програму. Показало се, и овај пут, да су припреме у Србији биле од велике користи, односно да Борац Нектар има озбиљне, мудре, поуздане... кошаркаше, на које клуб увијек, на сваком мјесту и у свакој прилици, може да се ослони.

Послије оних 83:67 (43:27) у Бањој Луци, у гостима је било 81:67 (42:37) и наш најјачи састав је доказао ко је и шта је!

"... У завршници утакмице, зеничка публика је имала прилику да види прави "фестивал" шутева за три поена. Бањолучани Ђорић, Благојевић и Шућур су шест пута узастопно погодили противнички кош ван линије 6,25, украшавајући тако побједничку "торту"..." ("Глас српски", 20. април 2000. године).

Прва утакмица (15. април 2000. године) БОРАЦ НЕКТАР – ЗЕНИЦА ЧЕЛИК 83:67 (Ђорић 3, Вујасиновић, Кукић 27, Шућур, Јовичић, Бабић 6, Ковачевић 5, Флорјан, Вулета 20, Благојевић 22)

Друга утакмица (18. април 2000. године) ЗЕНИЦА ЧЕЛИК – БОРАЦ НЕКТАР 69:81 (Ђорић 16, Вујасиновић, Кукић 21, Шућур 10, Јовичић, Бабић 2, Анић, Ковачевић 3, Флорјан, Вулета 15, Благојевић 14)

(одломак из Годишњака КК Борац Нектар, аутор Лимун Папић, 2000.)