БОРЧЕВ ВРЕМЕПЛОВ: Winston YUBA лига неостварени сан

Још, некако, под утиском импозантне прославе пола вијека постојања клуба и признања Зорану Кукићу, који је на традиционалној листи "Гласа српског" заузео друго мјесто, кошаркаши нису у Сремској Митровици дошли до ријечи и домаћи састав Срема их је поразио са 68:64 (37:34) чиме је, нажалост, прекинута дивна серија од шест узастопних побједа!

"... Бањалучани су показали бледу игру, без много агресивности, па се може говорити о томе да их је већ стигао умор... Бањалучани су много тога хтели, покушавали су, али их је катастрофалан проценат шута са вањских позиција одвео у пораз..."

Послије овог неуспјеха, врх табеле је добио друкчији изглед: Борац (Ч) 21, Борац Нектар, Ибон и Машинац по 21 бод, Здравље и Хемофарм по 20 бодова итд.

Новогодишњи празници су добро дошли! Углавном се радило, у сталном настојању да се што успјешније исправе уочене грешке код појединаца и у екипи, а предах је послужио да се најјачи састав психички, колико-толико, стабилизује послије неочекиваног пораза од Срема. Све то заједно уродило је плодом, па је против Машинца забиљежена висока и убједљива побједа, која је силно "раздрмала" кошаркаше, показавши им да су моћни када играју борбено, надахнуто, сложно!

"... Од почетка меча "пивари" су све конце игре држали у својим рукама и из минуте у минуту повећавали предност. Били су доминантни под оба обруча, што најбоље показује однос скокова, 26:14 у корист Бањалучана..."

Нажалост, 17. јануар 1998. године није био срећан за наш најјачи, прволигашки састав! Иако смо били "домаћини", у дворани "Тиквара" доживјели смо – пораз! У незгодно вријеме, када се полако почео кристалисати врх табеле. Послије тог неуспјеха, водећем тандему (Борац – Борац) придружило се неколико састава и започела је, да тако кажемо, дуга и узбудљива "мртва трка".

"... Дерби кола убедљиво је припао гостима из Вршца. У већем делу утакмице, захваљујући сјајним Вучуровићу и Шарићу, Хемофарм је имао више од игре. Бањалучани су готово све време јурили резултат, међутим управо због тога су направили и ниг грешака што су гости зналачки искористили. Само у првих десетак минута владала је резултатска неизвесност. Но, убрзо су Вучуровић и остали преузели иницијативу, стекли осетну предност... Овим тријумфом Вршчани су се реванширали Борцу за губитак бодова на свом терену у првом дуелу..."

Сви су се у клубу истински надали да кошаркаши могу у "врућем" Лесковцу шчепати два бода, чиме би, бар дјелимично, надокнадили оно што је Хемофарм однио из Бачке Паланке. Међутим, најјачи састав се лоше провео и послије тог дуела прилично пао на табели!

"... Бањалучани су, у највећем делу утакмице, били изузетно борбени и мотивисани, али су домаћи паркет напустили праћени овацијама препуне дворане... Најбољи у оба састава билу су све време под будном пажњом па је тако најбољи домаћи кошаркаш Митић постигао само десет поена, а први тек у 13. минуту, што је био његов учинак до одмора. Стошић је кош противника погодио тек у 33. минуту, на срећу била је то важна "тројка". Јунаци побједе били су Зоран Нишавић и Предраг Додеровић, који су постигли по 24 поена. Гости се нису предавали ни у тренуцима када су Лесковчани имали и 13 поена предности (66:53). Борили су се свих 40 минута, али на крају признали заслужену победу ривала..."

Као што се, уосталом, и очекивало, наши момци су лако, да лакше није могло "препливали" Колубару и стигли до два важна бода, која су их силно осоколила уочи меча са имењаком из Чачка. Овај тријумф био је нека врста мелема на "отворену рану" насталу послије Лесковца и пораза од Здравља.

"... Пивари су пружили лепу партију, са много атрактивних потеза и постотком шута од 61 одсто (50:31), а што је најбољи доказ да се екипа враћа у форму. Иако се боре за опстанак, кошаркаши из Лазаревца нису успели да изненаде Бањалучане, а треба нагласити да им то домаћин својом игром није ни дозволио..."

Покушај да се имењак изненади у Чачку, као што је он Борац Нектара изненадио у Бачкој Паланци, пропао је, чини се, оног тренутка када је екипа из Вишеграда (гдје је преноћила и одиграла меч са Вардом, у оквиру Прве лиге Републике Српске), кренула на пут! Чета у коју су биле упрте очи спортске јавности Бање Луке и Републике Српске одиграла је дерби безвољно, као да се радило о мечу натуреном, ревијалном… Отуда пораз и изгубљен корак са Борцем (Ч), Здрављем, Хемофармом, који су већ имали по 30 бодова, те Ибоном, 29, док је на конту нашег клуба било записано само 28 бодова!?

"... Бањалулани нису ни изблиза показали оно што се од њих очекивало, мада је ово била једна од најзначајнијих утакмица првенства. Бледа, анемична, на моменте безвољна игра "пивара" резултирала је поразом и умногоме смањила шансе Борац Нектара да се пласира у елиту. Воше од бледе партије може да брине однос појединих првотимаца према дресу и клубу чије боје бране. Када се од њих највише очекивало, они су тотално подбацили..."

Сви дани, између два првенствена меча, били су у служби најозбиљнијих припрена за окршај са тимом из Пећи, који никад није "лежао" нашем саставу, па је тињала опрезност уочи тог дуела, да не кажемо – страх! Знало се једно: у том окршају Борац Нектар пошто-пото мора да освоји – бодове! Друге нема! Само у случају побједе, остаје се у трци за једно од два прва мјеста. Пораз води у – пропаст!

Срећом, све се добро завршило!

Према жељама свих у клубу. Тим Будућности је поражен, а тиме, уједно, и отписан из групе оних који су мјеркали челне позиције, док су изгледи Борац Нектара и даље остали сасвим – реални!

Међутим, треба, и овог пута, рећи да све, ипак, није текло како би требало. То се, поготово, односи на други дио, када је комплетна екипа прилично попустила и посустала, па је права срећа што је крај дошао у прави час!

"... После седмог минута, Борац је дођао у вођство, које није испуштао до краја. У 26. минуту Бањалуани су остварили највећу предност, од десет поена, 50:40. Послије тога, домаћин попушта па је дошло до неизвјесне завршнице. У посљедњем минуту Будућност је била на домаку преокрета јер је смањила на свега два поена, 69:67..."

Код тог резултата, Бабић је искористио два слободна бацања, па се предност на 26 секунди прије краја повећала на 71:67, али је приликом новог извођења слободних бацања Бабић био несигуран, а гости су у контранападу смањили на 69:71. Времена за нови јуриш и, можда, преокрет више није било. Бодове је Борац Нектар шчепао објеручке.

Послије прилично тешко извојеване побједе над тимом из Пећи, као да је гром ударио међу наше играче! На тој утакмици повреду је задобио капитен Кукић и морао је да се лијечи, а неколико кошаркаша "напала" је грипа, па су умјесто у "Борик" сви морали у кревет! Уз доста труда наше љекарске екипе, сви су "стали на ноге", изузев Шућура и, јасно, Кукића, па су на клупу сјели они млађи, наше узданице, Срђан Блануша и Гојко Родић.

У тим нимало пријатним околностима, показало се да је наш састав најјачи, најхомогенији када му је најтеже, а овог пута је било заиста тешко! Гостовало се, Застави су поени били потребни како би се измакла од опасне зоне, а Борац Нектару да би одржао корак са онима испред себе! Највећи дио првог полувремена, Борац Нектар је господарио паркетом, па отуд оних 37:30, односно 37:33, послије истека почетних 20 минута. Истина, средином других 20 минута домаћин ће изједначити – 58:58 – али ће то бити све што је те ноћи урадио! Наићи ће снажнија, агресивнија, компактнија... игра нашег састава, поготово Марића и Шеве, па до побједе и нових бодова није било, у финишу, тешко доћи.

Врх табеле је и даље "кључао": Борац (Ч) и Здравље по 34 бода, Хемофарм и Ибон по 33, Борац Нектар 32 бода, Машинац 30, Будућност 29...

Сложном, надахнутом игром против Слоге из Краљева забиљежена је 14. прволигашка побједа у сезони 1997/98. Руку на срце, то и није било тешко урадити, из два разлога: наш тим је одлично функционисао, иако поново није играо у комплетном саставу, а Слога није била ривал који би био у стању да – направи изненађење. Пада у очи невјероватна сигурност приликом извођења слободних бацања: учинак је био стопроцентан, 19:19!? Контранапад је, такође, био убојито оружје нашег тима, па се може рећи да је он сасвим лако, са "пола снаге", дошао до два важна бода.

Комплетни, мотивисани, охрабрени... играчи су на једно од најдужмих путовања, у Никшић, кренули у поноћ 5. марта (четвртак), а вратили се у понедјељак, 9. марта, послије подне. Преваливши стотине и стотине километара, своје обавезе извршили су у потпуности. У Никшићу је поражен Ибон, а у Требињу (на повратку) Леотар, у оквиру шампионата Републике Српске.

Тријумф подно Требјесе раван је подвигу! Захваљујући томе Борац Нектар је остао у трци за једно од прва два мјеста, а поражени састав Ибона гурнут је на "споредни колосијек". избачен је из те драматичне трке. То би се, наравно, догодило нашем саставу да је доживио судбину Ибона, да је у Никшићу поражен.

Послије 21. кола пласман при врху табеле изгледао је овако: Здравље 37 бодова, Хемофарм 37, Борац (Ч) 36, Борац Нектар 36 бодова, Ибон 35, Машинац 34...

"У игри" су остала само четири првопласирана клуба. Међу њима био је и Борац Нектар!

Послије равноправног првог дијела, почетком других 20 минута, кошаркаши Ибона су направили сјајну серију од 8:0 и стигли до вођства од 48:40! Тада се, домаћим навијачима, учинило да је питање побједника већ ријешено. Срећом, тако није било! Тако нису мислили играчи Борац Нектара!

У времену каа је било тешко, најтеже, збили су редове. Одлучни у намјери да дођу до "бодова живота", није их деконцентрисало ни оних 51:43 у 28. минуту. У одбрани је почело да се игра знатно агресивније, а шут је постајао све сигурнији, прецизнији. Врло брзо, на запрепашћење Никшићана, семафор је показивао по Бањолучане охрабрујућих 60:60!?

У тренуцима када се одлучивао исход изузетно важног меча, ствар је у своје руке узео храбри Васиљ Шево, заредао је са погоцима, слободна бацања је изводио маестрално. Остали су слиједили његов примјер и два бода "злата вриједна" била су им најбоља награда за игру, али и пожртвовање, па, ако хоћете, и исказану храброст, одлучност у најтежим тренуцима тако важног двобоја.

Када су кошаркаши у Никшићу забиљежили једну од најважнијих побједа у сезони 1997/98, са животне сцене отишао је Владислав Владо Ћетковић, дугогодишњи рукометни и кошаркашки аматерски радник, истински посленик спорта, који је годинама дјеловао и у Кошаркашком клубу Борац. Сахрањен је 9. марта 1998. године у Бањој Луци.

О мечу са Беовуком коначан резултат све сам за себе говори, па зато о том двобоју само укратко: у 6. минуту било је 16:6, али су гости успјели да преокрену ток догађаја и резултат у своју корист, прешавши у 15. минуту у вођство, 32:29. То је, одмах, "опаметило" наше играче и отуд 48:43, послије првих 20 минута игре.

У другом полувремену Борац Нектар је био апсолутни господар паркета и његова шеста узастопна побједа није уопште долазила у питање. Усуђујемо се издвојити игру Бориса Благојевића. На терену је провео 21 минут, постигао 23 поена, а у "тројкама" био непогрешив – 4:4!

Тога дана, 14. марта, Борац Нектару је наруку ишло и то што је Здравље, код куће, поразило Борца из Чачка са 85:79, па је послије 22. рунде врх табеле изгледао овако: 1. Здравље 39 бодова, 2. Хемофарм 39, 3. Борац Нектар 38, 4. Борац (Ч) 37, 5. Ибон 37 бодова итд.

Градоначелник Бање Луке Ђорђе Умићевић приредио је 17. марта пријем за чланове Борац Нектара, поводом пола вијека постојања нашег клуба. Том пријему присуствовао је и Михајло Црнадак, предсједник Скупштине града, а у име клуба: Радован Дугоњић, нови, и Душан Лајшић, стару предсједник Борац Нектара, Слободан Чубрило, потпредсједник и Вукашин Божић, директор клуба, те чланови прве поставе и најистакнутији играчи млађих категорија.

Иначе, на неколико дана прије овог пријема, сходно Статуту Борац Нектара, дошло је до смјене: новоименовани директор "Бањалучке пиваре", генералног спонзора клуба, Радован Дугоњић постао је предсједник клуба, а дотадашњи, дугогодишњи и успјешни предсједник Душан Лајшић, остао је у Борац Нектару, као члан Управног одбора.

О сусрету са Југотесом, кратко, најкраће што се може.

"У првом полувремену водила се изједначена борба, чак су и гости, у неколико наврата, били у предности. Међутим, у наставку су играчи Борац Нектара заиграли много ангажованије и борбеније. Већ у 24. минуту остварили су осјетнију предност, 35:25, тако да на крају, ипак, није било изненађења и неизвјесности..."

Тога дана Хемофарм је у Крагујевцу побиједио Заставу са 81:50 (33:33), док је у Пећи Будућност савладала Здравље са 74:68 (31:28), па је врх табеле изгледао овако: Хемофарм 41 бод, Борац Нектар и Здравље по 40, Борац (Ч) и Ибон по 39 бодова итд.

До краја првенства била су преостала још само три кола. Почињао је, значи, расплет!

Прво од три искушења наши кошаркаши су успјешно пребродили: побиједили су у Херцег Новом! До два бода дошли су послије – два продужетка! Првих 20 минута припало је домаћину, али он, срећом, није стекао већу резултатску предност. Послије предаха и добрих савјета, Борац Нектар је заиграо енергичније, агресивније и стекао мало преимућство, али је Ивановић три секунде прије истека 40. минута изједначио, 63:63.

Да се историја, донекле, понавља, потврдио је опет Ивановић: поготком у самој завршници првог продужетка "натјерао" је два борбена састава да одиграју још пет додатних минута.

Играло се у грчу, борило мушки, а срећа се тада ставила на страну Борац Нектара: седам секунди прије краја Саша Вујасиновић је искористио једно (од два!) слободна бацања и свом клубу омогућио да оствари седму узастопну побједу!

Послије 24. кола све је остало отворено, а "у игру" за пласман у југословенску елиту поново се укључио никшићки Ибон, који је у гостима поразио тим Машинца са 68:67, па је врх табеле имао овакав распоред: Хемофарм 43 бода (5 пораза), Здравље 42 (6), Борац Нектар 42 (6), Борац (Ч) 41 (7), Ибон 41 (7) итд.

Утакмица са Сремом имала је више него чудан ток. За првих 20 минута Борац Нектар је стекао позамашну предност, играјући надахнуто, лако, без грча, мајсторски... Отуда и оних колосалних 43:24! Међутим, за вријеме одмора међу играчима се, очигледно, завукло оно старо, лоше, балканско "лако ћемо". Тако резонујући, наши кошаркаши су почели млако, безвољно, готово незаинтересовано. Због тог "лако ћемо", лако је могло да дође до истинске катастрофе, што се тиче нашег састава. Наиме, гости су искористили ноншалантност Бањолучана, загосподарили су паркетом и у 36. минуту семафор је показао 62:62!? Да све буде чудније, Срем је од средине првог дијела био лишен помоћи првог тренера Костића, који је добио искључујућу техничку грешку, па је морао да се пресели у – гледалиште!?

Грозно изненађење спријечио је Зоран Ћургуз, с неколико пресудних и преломних погодака. Тако је забиљежена 19. првенствена побједа, уз доста муке, напрезања и страха, у других 20 минута.

Исто вече, у Никшићу је требало да се одигра утакмица Ибон – Хемофарм. Знало се ово: уколико Никшићани забиљеже побједу, могу да се умијешају у борбу за прва два мјеста. С друге стране, Хемофарм поразом губи "тло под ногама" јер је имао слабији скор у двомечу са Борац Нектаром.

Из града под Требјесом стигла је запрепашћујућа вијест: утакмица није ни одиграна! наиме, прије почетка важног дуела, готово пресудног за два прволигаша, у ходнику дворане неко је пресрео судију Сенада Рамусовића и опалио му – шамар! Послије тог инцидента, арбитар је дошао у дворану и службеним лицима, која су већ била заузела своја мјеста за записничким столом (играчи су се загријавали!), саопштио да се утакмица неће одиграти због напада на њега!?

То је био први случај у двије Југославије да се утакмица не игра због препада на судију, прије него што је дуел и почео!? Није требало бити много мудар па схватити да је почела "велика игра", односно ко је најдиректније био заинтересован да дође до оваквог инцидента.

Неколико дана се живјело у неизвјесности јер се очекивала одлука Радомира Шапера, комесара за такмичење Кошаркашког савеза Југославије. Међутим, вјеровало се, и поред свих сумњи, да ће његова одлука бити у интересу регуларног завршетка борби у Првој "Б" лиги Југославије.

Зато је ново запрепашћење услиједило је када је из београда, 8. априла, стигло саопштење да је Радомир шапер одлучио да утакмицу Ибон – Хемофарм региструје службеним резулатом 2:0 у корист – Хемофарма!? На тај начин клуб из Вршца је промовисан у – члана Винстон ЈУБА лиге!? Шансе Борац Нектара да оствари свој дугогодишњи сан биле су сведене на минимум, на голу теорију!

Наш клуб је, поводом одлуке, Радомира Шапера, 9. априла издао сљедеће саопштење:

"Кошаркашки клуб Борац Нектар са огорчењем је примио одлуку у вези са неодиграном утакмицом у Никшићу, између Ибона и Хемофарма, која је регистрована службеним резултатом 2:0 за Хемофарм.

Том одлуком направљен је преседан коло прије завршетка лиге, јер до сада никад, због инцидента који се десио прије почетка утакмице, није поступљено овако, мада је током двије минуле године било десетак тежих случајева од овога.

Том одлуком индиректно је оштећен наш клуб, а директно је обезбијеђен нерегуларан пласман Хемофарма у ЈУБА лигу, мимо спортског терена, па зато сматрамо да је завршетак такмичења апсолутно нерегуларан!"

Саопштење, дакако, није могло да измијени ток догађаја. Наравно, свима је, одмах послије инцидента, било јасно као дан да кошаркашима Ибона није ишло у интерес да неко нападне судију и да се утакмица не одигра. Шта се све и у чијој режији дешавало у Никшићу тог 4. априла 1998. године знају само они који су смислили и у дјело провели невиђен мафијашки сценарио о, прво, нападу на судију, а затим, друго, о регистрацији меча у корист госта из Вршца.

Два дана тињала је варљива нада да би Ибон евентуално могао да изненади Здравље у лесковцу! Међутим, тај дуел је почео у 17 часова и његов исход се већ знао када је почињала утакмица у Краљеву, између Машинца и Борац Нектара. Ипак, наши играчи су се постарали да забиљеже још једну побједу, 20. у прволигашком такмичењу, али даље од треће позиције није се могло. Тако је, нажалост, Борац Нектар постао жртва закулисних, добро смишљених и остварених радњи!

ПРВА "Б" САВЕЗНА ЛИГА

12. коло (27. децембар 1997.) СРЕМ – БОРАЦ НЕКТАР 68:64 (37:34)

13. коло (10. јануар 1998.) БОРАЦ НЕКТАР – МАШИНАЦ 82:64 (46:35)

14. коло (17. јануар 1998.) БОРАЦ НЕКТАР – ХЕМОФАРМ 72:83 (30:42)

15. коло (24. јануар 1998.) ЗДРАВЉЕ – БОРАЦ НЕКТАР 71:63 (41:29)

16. коло (31. јануар 1998.) БОРАЦ НЕКТАР – КОЛУБАРА 83:64 (45:32)

17. коло (7. фебруар 1998.) БОРАЦ (Ч) – БОРАЦ НЕКТАР 71:61 (26:21)

18. коло (14. фебруар 1998.) БОРА НЕКТАР – БУДУЋНОСТ 71:69 (39:31)

19. коло (21. фебруар 1998.) ЗАСТАВА – БОРАЦ НЕКТАР 72:83 (33:37)

20. коло (28. фебруар 1998.) БОРАЦ НЕКТАР – СЛОГА 77:49 (29:17)

21. коло (7. март 1998.) ИБОН – БОРАЦ НЕКТАР 74:78 (34:34)

22. коло (14. март 1998.) БОРАЦ НЕКТАР – БЕОВУК 95:71 (48:43)

23. коло (21. март 1998.) БОРАЦ НЕКТАР – ЈУГОТЕС 74:53 (26:25)

24. коло (28. март 1998.) ПРИМОРЈЕ – БОРАЦ НЕКТАР 81:82 (71:71, 63:63, 28:27)

25. коло (4. април 1998.) БОРАЦ НЕКТАР – СРЕМ 70:69 (43:24)

26. коло (11. април 1998.) МАШИНАЦ – БОРАЦ НЕКТАР 65:74 (29:43)

Коначна табела

1. Хемофарм 47

2. Здравље 46

3. Борац Нектар 46

4. Борац (Ч) 44

5. Ибон 43

6. Машинац 41

7. Будућност 39

8. Срем 38

9. Колубара 36

10. Застава 36

11. Беовук 36

12. Слога 32

13. Приморје 32

14. Југотес 30

(одломак из Годишњака Кошаркашког клуба Борац Нектар, аутор: Лимун Папић, јун 1999.)