Фудбалски савез Југославије је почетком 1950. године донио одлуку да се формира и Трећа савезна лига, па је Босни и Херцеговини додијељено једно мјесто у квалификационом кругу. На неутралном терену, у Сарајеву, за трећелигашку визу борили су се бијељински Радник, трећепласирани тим у првенству БиХ, четврти бањолучки Борац и пети зенички Челик.

Бањолучани су у том фудбалском тромечу били најуспјешнији. Савладали су Радник са 2:0, играли са Челиком без побједника (1:1), а пошто су Зеничани савладали Бијељинце са 2:1, Борац је, због боље гол-разлике, освојио прво мјесто.

Пред борчевцима је била нова препрека – други круг квалификација. И њу су Тешановић и другови успјешно прескочили. Прво су на Цетињу побиједили Ловћен са 2:0, да би седам дана касније на Градском стадиону "пао" и Шибеник – 1:0.

На реванш Ловћен није ни допутовао јер је било јасно ко ће бити нови трећелигаш, док су против Шибеника Бањолучани, као гости, остали непоражени – 2:2. Без пораза у два квалификациона круга, Борац је први пут у својој историји постао савезни лигаш. Тај велики успјех остварили су: Циндрић, Лацо (Ђурасовић), Рамић, Спахо, Иванишевић, Радаковић, Крајишник (Шашиваревић), Мастела, Тешановић, Е. Хаџиабдић и А. Јурић. Играли су још Ролд и Мичевић.

Усталасала фудбалска Бања Лука радовала се подвигу својих љубимаца. Сви су са нестрпљењем чекали трећелигашки деби. Збило се то 7. маја 1950. године. У госте је долазио Шибеник.

На Градском стадиону окупило се 5.000 гледалаца. Сви који су дошли нису ниједног тренутка пожалили. Бањолучани су пружили сјајну и ефикасну игру, до ногу су потукли ривала, остварили у свом премијерном трећелигашком наступу прву побједу – 4:0.

Првих десетак минута сусрета протекло је у надмоћности гостију. Играло се углавном на страни домаћина. Али, што је више утакмица одмицала, Бањолучани су све чешће и опасније угрожавали гол гостију.

У 17. минуту радост и одушевљење на Градском стадиону. Борац је дошао у вођство – 1:0.

Како је пао тај гол! Васо Тешановић, којег су сви звали Тица, прихватио је лопту негдје на средини игралишта, а онда се сјурио према голу. Преварио је једног противника, потом и Шијаковића (касније дуго година играо у Борцу на мјесту центархалфа) и дошао до ивице шеснаестерца. И онда се одлучио на шут, ухватио је голмана у раскораку, лопта је подигла прашину и одсјела у десном углу.

Био је то први лигашки гол за Борац, који ће се памтити, баш као што ће се увијек памтити и његов први стријелац Васо Тешановић Тица.

Два минута касније опасни Тешановић поново је могао да затресе противничку мрежу, али је из повољне прилике шутирао поред гола. Што није учинио тада, урадио је у 26. минуту, када је постигао свој други гол. Могао је Тица и до хет-трика, у 32. минуту, са свега пар метара, умјесто гола, погодио је стативу.

Али фуриозну игру домаћини су крунисали новим вођством. Овог пута (32. минут) стријелац је био Крајишник, који је прихватио једну лопту и прослиједио је иза леђа противничког голмана. Био је то период сјајне игре Бањолучана, трио Мастела, Крајишник и Тешановић правио је праву пометњу у одбрани гостију из Шибеника.

У другом полувремену домаћини су постигли и четврти гол (67. минут), у стријелце се уписао одлични Мастела. Могли су гости до почасног поготка, али у 69. минуту нису искористили једанаестерац. Први пут приликом извођења ударца са 11 метара Циндрић се помјерао, противнички играч је промашио гол, а судија је одлучио да се он поново изведе.  И у другом покушају – реприза. И овог пута један играч Шибеника био је непрецизан, шутирао је јако, али и преко гола.

На крају је било – 4:0.

Борац је убједљивом побједом, ефикасном игром, уз велику подршку са трибина, закорачио, у великом стилу, на трећелигашку, савезну, фудбалску позорницу.

Нова историја је почела да се пише. Лигашка.

Отишао фудбалски драгуљ

Из генерације Борца која је први пут крочила на југословенску фудбалску сцену један од најљепших изданака био је Мехмед Крајишник Папек. Важио је за правог фудбалског драгуља, многи су му предвиђали сјајну каријеру.

Нажалост, са животне сцене сишао је нагло, у напону снаге, у вријеме када су и велики клубови (за вријеме служења војног рока у Београду био са омладинцима Партизана на турниру у Вијаређу) почели да га зову у своје редове.

По повратку из Загреба 18. маја 1953. године Крајишник је страдао у саобраћајној несрећи. Прерана смрт угасила је један млади живот, али и једну блиставу каријеру јер је Папек наговјештавао да ће израсти у правог фудбалског аса.

7. мај 1950. године

БОРАЦ – ШИБЕНИК 4:0 (3:0)

стријелци: Тешановић у 17. и 26, Крајишник у 32. и Мастела у 67. минуту, стадион: Градски, гледалаца: 5.000.

БОРАЦ: Циндрић, Лацо, Рамић, Спахо, Радаковић, Иванишевић, Крајишник, Мастела, Тешановић, Хаџиабдић, А. Јурић.

Напомена: И поред свих настојања, нисмо могли да нађемо састав Шибеника.

(одломак из књиге "Утакмице које се памте", аутори: Зоран Калинић и Жељко Тица, април 2014.)