Већ скоро 4 године се активно ради на причи како клуб треба приватизовати, тачније како треба да се донесе Нови закон о спорту и удружењима грађана према којем би се отворила "врата спаса" за посрнуле клубове и ријешило сивило у спорту у Републици Српској а и БиХ. О чему се тачно ради? Пошто се Великана директно тиче, причу ћу приказати на нашем примјеру.

Као прво и основно Фудбалски Борац је удружење грађана. Тако је регистрован и као такав се води и у суду и у Пореској управи. Као удружење грађана функционише, ствара, остварује приходе (мисаона именица), ствара дуговања и све остало. Као такав Борац је заглибио у дуговања, али дуговања која нису настала његовом кривицом већ искључиво кривицом оних који су га водили и воде.

Већ 3 посљедње управе и једна Радна група на уму има "рјешавање" дуга путем лобирања да се усвоји Закон о спорту који би омогућио прелазак клуба из Удружења грађана у акционарско друштво. Већ скоро 4 године тај закон не може да се напише нити да се усвоји јер очигледно у цијелој ствари постоји(е) проблем(и).

Ствар је у томе да су готово сви клубови, па и Великан, у дуговањима према Радној заједници, играчима, држави по разноразним основама а нико не може да изврши наплату јер у клубове не стиже (или на кашичицу стиже) јако мало новца, а и то новца што се нађе или добије разноразни гилиптери на позицијама у клубовима разграбе у своје џепове и тако у круг. "Рјешење" је нађено у приватизацији а она доноси сљедеће: дуговања према потражиоцима се претварају у акције (ОСНОВНА ИДЕЈА ЦИЈЕЛЕ ПРИЧЕ), држава добија свој дио (дугова), град као неки "носилац спорта" свој, разноразни повјериоци свој.

Али проблем цијеле приче је тај што Удружење грађана не може да има своју својину па тако се сви не наплаћују већ добијају свој дуг али у акцијама. АКЦИЈЕ=ДУГ!? Боже сачувај...

Друга опција је да град као "носилац спорта" уђе са својим капиталом, у овом случају стадионом, а то је сулуда идеја јер стадион и земљиште вриједе десетине милиона а начин да град то буквално поклони другима је убиство града јер, на крају крајева, приликом добијања кредита за неки инфраструктурни пројекат град као, рецимо хипотеку, тај исти стадион и његову вриједност више никада неће моћи да заложи.

Највећи проблем цијеле приче је тај што клуб постаје акционарско друштво оних који о том "послу" апсолутно не знају ништа нити их то интересује и та прича да је клуб очишћен од дугова и на здравим ногама потрајаће свега неколико мјесеци а онда клуб поново почиње да гомила дугове с тим што је сада наплата потражиоца могућа а самим тим и ликвидност, тј. постојање, клуба долази у питање!

Поставља се и питање колико те акције могу уопште да вриједе јер је у питању дуг? Па једноставно нимало! А о уносу свјежег капитала нико од потражилаца (будућих акционара) и не размишља.

Друга опција, у причи чланова актуелне скупштине клуба, већ дуже вријеме актуелна, једноставно је гашење клуба! Тако је по ријечима тренутног предсједника УО Драшка Илића Борац, цитирам, "увалио к....ну свим дужницима". Размишљање за Оскара, нема шта, баш визионарски.

О стварном рјешавању питања Борца се и не размишља, а евентуално враћање дугова добрим радом у клубу, изазива згражање и тјерање на повраћање код тренутног руководства клуба. Каква је тренутна будућност са људима којима је прављење 2 помоћна терена равно прављењу новог Камп Ноуа не треба трошити пуно ријечи.

Па шта се онда намеће као РЈЕШЕЊЕ?:

ПОТПУНО НОВИ ЉУДИ У КЛУБУ,

ПЛАН - ДУГОРОЧАН, РЕАЛАН И ОСТВАРИВ,

РАД, РАД И РАД!

ЈЕР АКО СЕ ДУБЉЕ ЗАГЛЕДАМО У ПРОБЛЕМ БОРАЦ ЈЕ ФИНАНСИЈСКИ И СВАКАКО ДРУГАЧИЈЕ ПОТПУНО ОДРЖИВ!

Борац мора и да врати своје дугове, да казни правно и морално одговорне за нанесену штету! Само враћањем својих дугова Борац може да се издигне изнад свих и буде оно што јесте а то је један истински Великан.

"Приватизација" у овом тренутку би била погубно рјешење за наш клуб, а дугорочни план који предвиђа финансијску и сваку другу стабилизацију клуба те у будућности доноси могућност ДОКАПИТАЛИЗАЦИЈЕ и уплива новог и свјежег капитала у клуб јер клуб у том тренутку може да има своју вриједност, видим као рјешење.

А ДУГ КАО ОСНИВАЧКИ КАПИТАЛ ЗА БОРАЦ ЗНАЧИ КРАЈ!

НЕ ДАМО БОРАЦ!!!

(аутор: Борац 1926)