Сви они којима црвено-плава крв тече венама сигурно знају да ће се Звездан Цветковић од данас спомињати као бивши шеф стручног штаба њиховог клуба. Сигурно знају и то да је на упражњену клупу "брзином свјетлости" сјео Велимир Стојнић, човјек који је прије двије године већ обављао посао који му је данас повјерила Борчева управа. Јасно је и да је Борац у посљедње вријеме забиљежио неколико (не)очекиваних пораза, приказао забрињавајуће лоше партије и "први осумњичени" је увијек тренер, по неком неписаном правилу, међутим, иако Звездан није једини кривац за све (остали ће се сигурно пронаћи сами), мора се признати да је данашња Цветковићева смјена одраз како се већ дужи низ година ради у Великану из Платонове.

Рекосмо, Цветковић је данас након сједнице Управног одбора смијењен... Само три и по мјесеца је на Борчевој тренерској вртешци провео "војник Динама" и некадашњи шеф струке овог клуба. Звездан ни трећину шампионата није издржао на клупи бањалучког премијерлигаша, а већ му је речено да потражи нови посао. Ех, камо среће да је једини у блиској прошлости у Борцу који је имао такво искуство...

Вратимо се само годину дана уназад. Да, тачно годину, толико је на клупи Бањалучана сједио Владо Јагодић. Па прије Јагодића Марић, тек нешто више од пола године. Марићев претходник и нови тренер нашег поноса Велимир Стојнић није прошао ништа боље – успио је само једну полусезону да изгура као тренер вољеног нам клуба. Још је ту примјера из блиске прошлости нашег клуба. Нису тако давно биле 2005, 2006. и 2007. година, па и оне прије њих... Сјетимо се Станислава Карасија, Зорана Смилеског, Михајла Бошњака, Драгана Вукше... Ријетко који од горе наведених је успио да оно што је зацртао одради до краја...

У 15 година Борчеве послијератне историје преко 20 тренера је окушало срећу у лутрији званој Борчева клупа. Ријетко који клуб у регији је себи дозволио такво нешто. Зар по томе да нас памти фудбалски свијет? Умјесто да народ говори: "Знаш, то је бањалучки Борац, онај који увијек игра шампионски, онај који се у лијепом свјетлу покаже и у Европи", говори се "Ма, то ти је онај клуб који након свака два годишња доба промијени тренера!" Па докле тако??? До када ће се у Борцу радити накарадно? До када ће нас иоле квалитетни стручњаци заобилазити у широком луку?

Умјесто Цветковића, брже-боље је именован Велимир Стојнић, ни трепнули нисмо кад оно – Баја на клупи! Не варамо се, већ се одавно знало да ће Звездан "летјети"... Али хајде... Постављен је Стојнић. Супер. Имамо тренера. Шта послије Велимира? И Велимир ће кад-тад поново отићи са Борчеве клупе, и Стојнић ће забиљежити пар пораза, па ће "летјети и његова глава". Шта онда? Па доћи ће нам неки нови Јагодић, па послије њега неки нови Марић, па није искључено ни неки нови Смилески... И поново ће се показати да је Бањалука транзитни град, а наш вољени Борац, наш понос, транзитни клуб. Дођу тренери, мало посједе, два, три мјесеца, па и пола године, и "шут-карта". Манири попут корова за који треба времена да се почупа...

(аутор: црвено_плави_тим)