Сјајно издање Борца, игра достојна Европе. Борац је, у амбијенту из снова, пред 25.000 гледалаца, у свом другом наступу на међународној европској сцени (први им је био давне 1975. године) савладао руски Металист са 2:0. Могло је бити и много, много убједљивије да су домаћини били спретнији и срећнији пред противничким голом, мада се мора рећи да их је дјелилац (не)правде, Португалац Кореа, оштетио за два чиста једанаестерца.

Прво се обрукао у 24. минуту. Са позиције лијевог крила Лемић је милиметарски тачно пронашао Лупића, који се нашао пред голом Руса. На њега је непрописно стартовао Панчишин, за све присутне био је то чист једанаестерац, осим за судију Кореу, само је махнуо руком да се игра настави.

Пет минута касније опет је судија награђен салвом звиждука. У једној гужви пред голом гостију Романчук је играо руком, домаћини су поново тражили једанаестерац, међутим, ни овог пута пиштаљка се није чула.

Минут прије него што ће домаћини доћи у вођство, срећа се обилато осмијехнула Русима. Након једног центаршута лукави Лупић је најбрже реаговао, али је лопта, кад су сви помислили да ће завршити у мрежи, погодила стативу и одбила се у поље.

Борац је своју бољу игру и теренску иницијативу ипак крунисао у финишу првог полувремена. Семафор је показивао 44. минут. Негдје на центру лопту је прихватио Матејић и кренуо са њом у брзи спринт, онда је проиграо Шпицу, који ју је прослиједио до Бувача, а овај је одмах из "прве" пронашао на десној страни офанзивног бека Малбашића. Он је упутио одличан центаршут, негдје на седам-осам метара, играчи Металиста су стајали, чекали да им лопта дође, нису ни примијетили Лемића, који је утрчао испред њих и главом затресао мрежу за минималну предност – 1:0.

И прије тог потпуно заслуженог вођства Бањолучани су били ти који су доминирали на терену и стварали прилику за приликом. Већ у самом уводу меча Шпица је послије дуплог паса са Матејићем добро "загријао" голмана Кутијепова, који је сјајном интервенцијом сачувао свој гол. У 13. минуту још једна одлична акција домаћина. У њој су учествовали Беширевић и Лемић, који су добро "изломили" противничку одбрану, да би на одбијену лопту натрчао Матејић и страховито шутирао, али је она очешала мјесто гдје се спајају пречка и статива.

Велику прилику да свој тим доведе у вођство имао је Лупић у 43. минуту. Створила се гужва пред голом Руса, лопта је ишла од једног до другог играча, најбоље се снашао Лупић, који је шутирао и погодио стативу. Ипак, своју одличну игру, достојну Европе, Бањолучани су успјели да крунишу прије самог одласка на одмор, када је Лемић надмудрио одбрану гостију.

У наставку сусрета напади фудбалера Борца нису били тако жестоки, опасни, мада су домаћини били ти који су доминирали на терену. На почетку другог дијела двије прилике, по једна на обје стране. Прво је Аџојев испробао свој шут, био је замало непрецизан, да би се само неколико минута касније Лупић прописно обрукао. Акција је текла по лијевој страни, Лемић је центрирао на другу стативу, гдје се нашао слободан као "дух" Лупић. Голгетер од класе није се исказао, иако је био сам, умјесто у празну мрежу, лопту је послао поред гола.

Потом је услиједио мирнији период утакмице, у којој су домаћини држали игру под контролом, тако да им противнички фудбалери нису ниједном озбиљније запријетили, па се голман Јаковљевић углавном досађивао на свом голу.

И када су сви очекивали да ће Бањолучани на реванш у Харков отићи са једним голом предности, затресла се мрежа Металиста. Играо се 89. минут. Са десне стране Матејић је извео корнер, на првој стативи Лупић је закачио лопту, пребацио је на другу, гдје је утрчао Липовац не чекајући ни трен, захватио лопту ногом, прослиједио је у мрежу и тако своју сјајну игру, за коју је проглашен играчем утакмице, крунисао на најљепши начин.

Борац се баш на прави начин представио на међународној фудбалској сцени. Пружио је једну од од својих најбољих игара, разгалио је срца свих оних који су били на Градском стадиону.

Било је то издање достојно Европе, достојно највећих фудбалских клубова...

У свему надвисили ривала

Иван Чабриновић, један од тренера фудбалске репрезентације Југославије и бивши кормилар Борца, који је посматрао меч на Градском стадиону, са одушевљењем је причао о игри Бањолучана.

- Борац ме је импресионирао. Оваква игра коју су пружили против Металиста ријетко се може видјети на прволигашким теренима. У свему су Бањолучани надвисили ривала и само је срећа спасила госте да не доживе још убједљивији пораз. Заиста, одавно нисам видио једну нашу екипу да пружи овако квалитетну партију. Одушевљен сам европском премијером Борца, али и сјајним амбијентом, навијачи су свих 90 минута просто носили Шпицу и другове до ове вриједне побједе – истакао је Чабриновић.

Величанствена атмосфера

Утакмици на Градском стадиону присуствовао је и Зијад Кршлак, новинар "Политике".

- Овакав амбијент заиста нисам очекивао. Бањолучани су направили сјајну атмосферу, просто су носили свој тим до успјеха. Борац се представио у сјајном издању, играчима припадају све честитке, али оне иду и на рачун тренера Јосипа Кужеа, који је сјајно припремио и водио свој тим.

Бранко Марковић, новинар "Темпа", каже:

- Величанствен амбијент, величанствена игра Борца. У свему су надиграли нимало наиван тим Металиста. Одушевио ме је Звонко Липовац. Играо је маестрално, он је зрео да обуче дрес Партизана, Црвене звезде, Динама или Хајдука. Убијеђен сам да му је ово посљедња сезона на Градском стадиону.

Гости добро прошли

Суад Беширевић, центарфор домаћих, рекао је:

- У свему смо надиграли ривала, наша побједа је потпуно заслужена. Мислим да смо могли остварити још бољи резултат, али и са ова два гола морамо бити презадовољни, сигуран сам да ће нам бити довољни за реванш.

Звонко Липовац је пружио сјајну партију:

- Прибојавали смо се сусрета са опасним Русима, али на дјелу смо показали да је ова садашња екипа Борца зрела и за европску фудбалску сцену. Штета је што нашу одличну игру нисмо крунисали још неким поготком јер смо пропустили неколико сјајних прилика. Гости могу да буду срећни што им се мрежа затресла само два пута.

Дамир Шпица, капитен Борца, био је задовољан игром свог тима, али не и суђењем.

- Онај прекршај над Лупићем је био чист као суза, арбитар је морао да покаже на бијелу тачку. Оштећени смо за једанаестерац. Али, нас то није поколебало, успјели смо да у финишу првог и другог полувремена постигнемо по погодак. За ову побједу заслуге припадају и нашим навијачима, направили су сјајан амбијент, мислим да смо им се одужили на прави начин.

7. септемар 1988. године

БОРАЦ – МЕТАЛИСТ 2:0 (1:0)

стријелци: Лемић у 44. и Липовац у 89. минуту, стадион: Градски, гледалаца: 25.000, судија: Вотор Кореа (Португал).

БОРАЦ: Јаковљевић, Малбашић, Матаја, Билбија, Липовац, Шпица, Лемић, Матејић, Беширевић, Бувач (Кнежевић), Лупић. Тренер: Јосип Куже.

МЕТАЛИСТ: Кутијепов, Деркач, Романчук, Панчишин, Колоков, Деревински (Иванов), Аџојев, Релученко, Јакубовски, Тарасов, Баранов (Јесипов).

(одломак из књиге "Утакмице које се памте", аутори: Зоран Калинић и Жељко Тица, април 2014.)