Ни трунке спортске среће Борац Нектар није имао у првим дуелима Јадранске лиге! То нико не може да порекне. Тек што се опоравио капитен Саша Вујасиновић, на лијечење су морали Ненад Букумировић и Марко Шћекић. Због тога је овај тандем изостао из окршаја са Задром у чувеним и славним "Јазинама".

Извлачећи посљедње атоме знања и снаге, Бањолучани су први период дуела са Задром успјешно одиграли. Уопште нису много зазирали од некадашњег шампиона СФР Југославије, стално га притискaјући и пријетећи, тако да се тих десет минута завршило са, за домаћина, "мршавих" 23:31. Био је то, можемо слободно констатовати, минијатурни успјех гостију, који је најављивао још жешћу битку под кошевима.

За она два минута, колико је трајао предах, Драго Каралић је издао нова упутства, дао додатна задужења. У другој четвртини конце игре у рукама држали су, мање-више, наши кошаркаши. У финишу тог раздобља Борац Нектар је повео са 39:36 и тада су Задрани осјетили непријатну нелагодност, јер нису очекивали овако снажан, добро организован отпор тима из главног града Републике Српске. То је домаћине мобилисало још више, почели су да играју "дуг напад", побољшали су скок и неутралисали предност Борац Нектара, сводећи га на миниланих 41:40. Код резултата 42:42, искусни Ерјавец (Бањолулани га добро памте!) извео је два слободна бацања: једно је реализовао, а друго није, па отуда оних 43:42 за Задране, на крају првог полувремена.

Друго полувријеме почело је у знаку – Бањолучана!? Сатјерали су Задране на њихову половину, шармантном игром натјерали су ненаклоњено гледалиште да им, у неколико наврата, аплаудира, распуцали су се, са удаљености веће од 6,25 метара, Саша Вујасиновић и Драган Алексић. Насљедници легенадрног Јосипа Ђерђе нашли су се у чуду, питајући се: "Ко су ови? Како ћемо их зауставити?"

Фуриозна одбрана Борац Нектара трајала је до 60:55 за Бањолучане. У тим тренуцима је заиста изгледало да ће Задар доживјети пораз, а Борац Нектар приредити европско изненађење у "Јазинама". Све, баш све је говорило у прилог томе.

Нажалост, "барут" Крајишника је постао влажан, њихова непогрешива канонада је спласнула, шут је издао снајперисте, у одбрани је почело да шкрипи, а Задар је само тако нешто чекао да би преузео превласт на свом терену. Уз Задране је стало и око 2.000 ватрених, најватренијих навијача, покренула се машинерија искусног састава и Задар је ту и такву офанзиву смирио тек када је повео са – 70:63. Серија 15:2 сломила је до тада храбре, добро организоване редове гостију, домаћин је потпуно преузео све конце меча у своје руке и Борац Нектару више није било спаса. У завршних десет минута до изражаја је дошла и "дужа клупа" домаћина, већи избор квалитетних кошаркаша.

Борчева млађарија: Мијатовић, Пејовић, Племић, Јоцовић, па, ако хоћете, и Чубрило, односно Којадиновић, још је, испоставило се, "зелена" за окршаје калибра Задар – Борац Нектар. Али, та млађарија је, исто тако, наговјештавала боље дане и године тима из "Борика". Јер, на млађима свијет остаје, а Борац Нектар је имао чиме да се похвали и подичи: отхранио је неколико супер талентованих младића, чије вријеме – долази.

2. новембар 2002.

ЗАДАР – БОРАЦ НЕКТАР 99:84 (23:21, 20:21, 27:21, 29:21)

судије: Андреј Јершан (Словенија), Андреј Ловшин (Словенија), Томо Ковачић (Словенија), делегат: Ивица Слипчевић (Хрватска).

ЗАДАР: Л. Поповић 2, Владовић, М. Поповић 17, Лонгин 16, Перинчић 18, Шаманић 28, Шпраља 2, Ерјавец 7, Дијан 2, Банић, Перковић 5, Микс 2.

БОРАЦ НЕКТАР: Мијатовић 4, Чубрило 3, Вујасиновић 6, Пејовић, Алексић 28, Круз 4, Племић, Јоцовић 13, Којадиновић 9, Дамјановић 13, Благојевић 4.

(одломак из Годишњака Кошаркашког клуба Борац Нектар, аутори Лимун Папић и Татјана Папић-Џакула, 2003.)